Службени лист Српске књижевне задруге

СТРАНА 84.

СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА

БРОЈ 4.

надно одобрење. Примљено к знању и одобрена исплата. — Благајник реферише о кретању задругара до 30. новембра ове године с упоређењем са 30. новембром прошле године. Ове је године било на тај дан 4381 члан, а лане 3142 члана; ове годино је добивено од улога 99.118 динара, лане 21.468 динара; свега било прихода ове године 48.490:30 дин., а лане дин. 38.258:88. Примљено к знању. — Прочитана је представка благајника Српске Књижевне Задруге г. Хенрика Лилера, који, због промене положаја у државној служби, неће да Задруга, због њега, има застоја у пословима, те предлаже да му се или уважи оставка на благајништво и чланство у Управи, или да му се, ако сви чланови Главнога одбора налазе, да би његов излазак из Управе био штетан по Задругине послове, одузме известан део послова, који нису чисто благајнички, па их повери коме новоме чиновнику, који би се узео на рачун његове досадашње награде, а да ради под његовим надзором и на његову одговорност. Главни одбор је одлучио, да се г. Лилеру оставка никако не уважи, него да се од његових предлога усвоји само онај о помоћнику, а одбор радо пристаје, да се тај помоћник г. Лилеру одреди, а да га он избере по свом нахођењу; да се при томе не усвоји предлог г. Лилера, по коме би тај помоћник примао плату из награде г. Лилера, него да он своју нарочиту плату добије, а г. Лилерова плата да остане недирнута. Одбор је још одлучио, да се г. Лилеру ода најдубља захвалност на његовом ретко истрајном и пожртвованом раду на стварима Задругиним, која њему много и много дугује, и да се та захвалност унесе у записник.

2. Књижевнога одсека.

Састанак 9. декембра 1910. године. — Прочитан је записник прошлога састанка и примљен. — Тајник реферише, да је г. Душан Л. Ђокић примио понуду да преведе Додеовог Тартарена Тарасконца и да ће рукопис предати најдаље до 1. априла 1910. године. Прочитан је одговор Министарства Народне Привреде, да не може Српској Књижевној Задрузи дати новчану помоћ за штампање дела Благоја Д. Тодоровића „Виноградарство или гајење винове лозе.“ Примљено к знању и одлучено, да се „Виноградарство или гајење винове лозе“ од г. Благоја Д. Тодоровића не штампа у издању Српске Књижевне Задруге. — Члан одсека г. Јеремија Живановић прочи_ тао је свој реферат на превод прича Коломана Миксата од Петра. Д. Јокића. Одлучено је, да се превод не прими за издања Српске Књижевне Задруге. — Прочитан је нацрт г. Миливоја Башића за дело „Хрестоматија старе српске књижевности.“ Одлучено је, да се од г.

Башића тражи потпунији нацрт. — Члан одсека г. др. Јован Скерлић реферише о своме путу на прославу Станка Враза у Љубљани 27. и 28. новембра. На позив Матице Словеначке састали су се представници словеначких, хрватских и српских културних друштава. Од српских друштава учествовала је, сем Српске Књижевне Задруге, коју је представљао члан одбора г. др. Јован Скерлић, још само Матица Српска, заступљена својим потпредседником г. Миланом Јовановићем. Првога дана била је конференција свих југословенских културних друштава, којој је председавао председник Матице Словеначке г. др. Фран Илешић. Представници разних друштава давали су редом извештаје о својим друштвима, имајући нарочито у виду, шта се још све има учинити за ојачање културне узајамности међу Јужним Словенима. Поред осталог изјављена је жеља: за реципроцитет загребачког универзитета, за оснивање техничкога и медицинскога факултета у Загребу и медицинскога факултета у Београду, за оснивање Словеначкога универзитета у Љубљани и за бољу организацију књижарског рада на Словенскоме Југу. Од особитога је значаја одлука да се оснује Савез Културних Друштава Југословенских, који сачињавају: Матица Словеначка у ЈЉубљани, Матица Хрватска и Друштво Хрватских Књижевника у Загребу, Матица Српска у Новом Саду и Српска Књижевна Задруга у Београду. Овај савез, који би систематски имао да ради на што већем културном зближењу југословенских племена, имаће редовне годишње састанке На предлог српског изасланика, одлучено је, да идући састанак југословенских књижевних друштава буде 1911. год. у Београду, приликом прославе стогодишњице Доситеја Обрадовића. Истога дана, 27. новембра, била је свечана представа у Народноме Позоришту. 28. новембра пре подне била је свечана седница Матице Словеначке, на којој је г. д-р Илешић држао значајан говор о Станку Вразу и његовим идејама у садашњици. Овај извештај је примљен к знању и одлучено је да се извештаји са седница Српске Књижевне Задруге шаљу Управи Матице Словеначке; да се у званичном листу Српске Књижевне Задруге објављују сва обавештења о Матици Словеначкој, која она пошље; да Српска Књижевна Задруга ступи у Савез Културних Друштава Југословенских ; да Српска Књижевна Задруга сазове идући састанак Савеза Културних Друштава Југословенских у Београд о прослави Доситеја Обрадовића. — У допуну списка дела, која су узета у комбинацију за ХХ коло издања Српске Књижевне Задруге одлучено је да се унесу још Песме Алексе Шантића, Песме Стевана Вл. Каћанскога, Приповетке Светозара Ћоровића, Путописи Хајнриха Хајнеа и Новеле