Собраніе разныхъ нравоучителныхъ вещей : въ ползу и увеселенїе Досіөеемъ Обрадовичемъ

лла *ілл I 42 рѢчїемЪ написано, да се иоіце нико нїе усу . дїо едну едину речЪ кЪ гаоме придодаіпи. Нити се а нашао овога вида спиеателЪ, коибк себи поласкао овоыЪ просгпомЪ н милитарскомЪ сладкоречїю сравнишисе. . . ДимокритЪ АвдиригаЪ остави свою богагпу очевину^ и проде ЕпггіетЪ , Еѳ'іопїю , Халдеу и Персію за наукомЪ, при ^возвраіцеіто своме у отечество нВговн сограждани чуюїіига о стварма, кое они кепостнзаваху говорите, издадуга за изумл'Вна, и дозову славнога медика И покради а да га лечн, Овай кадЪ познз човека, удивисе нѣговой пространной науди и знаню; учини сЪ нимЪ пріателство: и полазеѣн рєче онимЪ, коису га дозвали, васЪ би валяло лсчити а не Димбкрита . . . Марко АврелїусЪ ЦссарЬ , названн ФїлософЪ, нѣашс чесшо слушаши предаванѢ Секста філоссфа. Соф'іста ДуцїусЪ зачудиее томе. Не чудисе речему песарЪ: разуманЪ човекЪ валя всегда да жели научи ши о-до, іца иош,е незна. . . ПлинїусЪ названн стари, провео з вишу часшЪ живота у Арміи и у правленію гражданскомъ ■ ншуа манЂ списао а просшракну исторіу натуралну и многе ■рззлизчне книге. НеимаіЬѣи доволно вре> мена за чишан'В, При ручку и вечери всегда би