Собраніе разныхъ нравоучителныхъ вещей : въ ползу и увеселенїе Досіөеемъ Обрадовичемъ

164 ГЛАВА ПЕТ'НАЕСТА. ПутЪ у ВавплонЪ. Една Алнторкчєсха ловісшъ. л—лдва зора почне предвозвеіцаваіпн приближеніе дана уседнемЪ я на мое магаре, и упушимсе спіазомЪ, коя кЪ царскому Вавилона пушу управЪ воѣяше. О како а радостно , вопїяхЪ я : и задоволсіпва пуно, онс новоозаряеме холмове свудЪ наокѳло гледаши! колико з цвеѣа на онимЪ прекрасннмЪ Ливадама! какавЪ а ово укрепигпелни и любки мкрисЪ , іцо облагоухава све сшране воздуха! два реда густолисшовнтн древеса осѣкяваго ови широки друмЪ, у конхЪ ладу могу я сЪ ослиѢемЬ моимЪ надЪ ми буде драго почивати. О какво з великолѣпіе неба! какавЪ се красанЪ показуе данЪ! каковЪ 9 чисшЪ воздухЪ коимЪ я дншемЬ ! мени ніе потреба наглишисе ня ишиши, заіцо и сЪ умѢренимЪ ходомЪ скота моега могу я поіце пре но^я за вида у ВавилонЪ доспетн. / Ово