Собраніе разныхъ нравоучителныхъ вещей : въ ползу и увеселенїе Досіөеемъ Обрадовичемъ

167 залуду мука и наглость, заш,о еданЪ коракляй они проклеши Камила шолико дофагпаше колико шесшЪ магареша мога. Веігь изгубимЪ изЪпредЪ очїю предмѣте ревнованїя моега, и сЪ ннма заедно сву суетну надежду да Ѣю и икада стигнути. . . О свегпу! свешу! такали а то на теби правда! у преогорченю сердца моега вопіемъ я. Каква 9 и колика ужасна различностЪ меѣю мномЬ шреокаяннимЪ и онима благополучнима земнороднима!' они се сяю и блистаю, а я самЪ яданЪ мр-ачанЬ и таманЪ ! они седе на Свили и Кадифи на високимЪ и преузвышенимЪ Камилама, а я бЪдни на голомЪ самару, и на худой живошини, на Магарешу ! о судбино света шд се о теби мислити и мудроватн може! неками више нико неспокене о некаквой мудрости и правди на свету , ерЪ Ѣю му обадва окЗ избосгаи: како се не наѣе еданЪ одЪ они да седи овде гди я седимЪ а да самЪ я на нѢговомЪ месту і иоіце тако горделиво яшу покрай мене и пролазе, нитисе удосшояваю баремЪ сЪ чловечнимЪ да ме погледаю окомЪ! да су они хотели само мало по лакше и1іи , могахЪ я касаюііи за нима присгаати, али ко СУ