Собраніе разныхъ нравоучителныхъ вещей : въ ползу и увеселенїе Досіөеемъ Обрадовичемъ

редачно, пристойно г безЪ излишеречія н коекакви заплешаня и замершеня речи} оно ш,о намѣраваю ласно и чисто представиши и разказапги — у лютости ш,о доказивати, нїе знакЪ да онай кои доказуе има право л . . ЕданЪ прости СелянинЪ наѣесе при некой Ѳеологической Дишпутацш у Оксфордской Академіи; и слушаше сЪ великимЪ вниманіемъ Богослове коисе ту препираху. Неко га запита : заіуо онЪ сЪ толикомЪ ишпересаціомЪ слуша отвари кое не разуме, нити може судити ко одЪ они има право коли не ? немой мыслити , одгоЕори онай: да ми Селянн неймамо Человѣческога разума. Я знамЪ да Они кои врло вичу, лютесе, проклиню и прете , или криво нмаду, илЪ незнаду іца говоре. А они кои безЪ сваке лютине и претнѣ кажу свое разлоге у мыслимЪ дасу памет» нїи и да болѣ разуиѣваю ствари свое Болѣ з да страда Кеоса него Правила АртибарзанЪ Поглавити ОфицырЪ и Любима цЪ Артаксеркса Цара Персіискога, искаше одЪ нѣга за пекога неку милость, кою Царь правычно немогаше дозволити; за то кадЬ распита и еазна колико ѳ томе Офицнру новаца обеѣано а ко получи то н^а прося;