Собраніе разныхъ нравоучителныхъ вещей : въ ползу и увеселенїе Досіөеемъ Обрадовичемъ

чуши, И СВИ ОКОАНИ одзивй пребиваху у ду бокомЪ молчанію. ИспюмЪ у еданЪ маа прекинесе ово шамно безгласїе, и све подгорске пеѣнне н пеш,ере зазвоне плачевнимЪ ФонрозинимЪ свиран'ѢмЪ. Овай непознани , иоіце до саля ту нечувени звукЪ возбудс у души Аделаанде едно удивленіе смешано са смушеніемЬ. До садашни Пастири тога предѣла иош,е нисуиойсе никада на тай дали чуши ндчинЬ. Недвижима и сва вниманіе гпражи сЪ очима онога кои шакова сладка согласія сасшавляти уме. угледа йзЪ далека младо Пзєтирче, кои просто у заклону едне пеѣнне сеѣяше, подЪ коиомЪ стадо нЂго во пасаше : возхиадена сладостію музнке поприближисе мало да га болѣ чуши може. у.іивйтелна естества природа! речс ова у себи: іца ши ниси учинити кадра ? Само чувство слуха показуе овомЪ пасгпиру сву прсизрядностЪ майсторіе! могу л исе чистїн нздавагпи звуцн? каква нѣжносгпЪ у привіяню? какове различности у осѢяеиіямЪ? ко би садЪ рекао да вкусЪ ніе дарЪ природе? одЪ кадЪ Аделааида у овой жявляше пустинн ово а садЪ првн редЪ кадЪ ока свою нозаборавившн жалосшЪ, и неосс ши