Собраніе разныхъ нравоучителныхъ вещей : въ ползу и увеселенїе Досіөеемъ Обрадовичемъ

393 гребеяа гробу кЪ коему Ѣе мене жалостЪ моя у кратко довести време! Я Ѣю пре одЪ тебе у гробѣ попи ! одговори фонрозе савѣ обливенѣ сузами. Осгпави ме! остави да свршимЪ мой плачевни животѣ! на їцо Ѣе ти по скончанію живота моега служиши, да сама на себе жалишЪ да си ми теченіе прекратила и прекйнула? о всемиаосшиви Боже! вопіе ока ужаснуша: ша я то чуемѣ ? я узрокѣ твоега страданія и погибели ? како ? гди си ме икада вид'іо и познавао? казуй! ти ме убїяшЪ! и одѣ кадЪ самѣ ше познала] ш,а самѣ я учинила? іца самѣ рекла? о ираведпи суд'іе Боже ! зашоли самьсе на СзетЪ родила да' погибель и несреѣю причинявамЪ. Говори заклинѣмѣ те БогомЪ! ко си? одѣ куда си? како ме знатѣ? ве'ћь си досша рекао да осшзло одѣ мене сакршпи не можешь! — — — Е добро! кадЪ оѢешѣ евопю ши казагпи. Я самѣ Фоирозе: едини синѣ они путника коесше ви у то и то време причекали у вашой колиби, све іцо су они говорили о вашей добродѣтели и красоши воспалило ѳ у мени непреодолиму желю да васЪ доїіемЪ у оваковомѣ преображенію видити. Я самѣ оставїо родителѣ, мое, кои ме ЛК)бе КДКО зѣницу ОЧІЮ СВОИ-о, X