Собраніе разныхъ нравоучителныхъ вещей : въ ползу и увеселенїе Досіөеемъ Обрадовичемъ

«ІЛЛЛЛЛЧЛЛ) у здравому могла пребивати тѣлу, свегда би внше знаніи желила, и у знакю бн растила ; за то на краткость живота, и ка безчислене сшвари, кое бисе могле знати, смашраюѣи: чистосердечно з исповедао, да то управѣ зна, да нии^а незна, сиречь у сра. пѣнію онога ша иоіце незна. КЪ подобномъ смирено о себи мудрїю таіц'іосе в и друге привести; и некимЪ себемнимимЪ и самопочитаемимЪ свезналицама самовеіцко доказивао 9, да иоіне врло мало знаду. ИзЪ тогѣ узрока какобисе сЪ коимЪ оваковимЪ у разговорЪ пустїо , казаоби, да онЪ ту веіць? о коей 9 речЪ, незиа, и да би а радЪ научи, ти; за то искао би допуіценѢ пишати: други пакЪ, о совершенству свога свезнаня ни моло несумняюѣисе едваби дочекао да га онЪ пита. Овай пакЪ са своимЪ пишанѢмЪ дотле бигадовео,дасамЪсеби прошивослови5 и да мора признати, да ни самЪ не зна, іца з до садЪ мислїо и учїо, н да умукне... АбатЪ ФрагіерЪ, остроумно з изяеніо, заіцо 9 СокрашЪ овако посшупао. ВознамѢривши онЪ (речису реченога Абата) на посгаояномЪ и непоколебимомъ основанію наравоучителну науку посшавити, морао з найпре све оне чарлатан® у Філософш, кѳи у оно време подЪ