Собраніе разныхъ нравоучителныхъ вещей : въ ползу и увеселенїе Досіөеемъ Обрадовичемъ

ЙбраимЪ синЪ нЄговЪ прими скипшарЪ правленія. Овай у еданЪ летни Дань около) горе Каравана ловєЄи, ЗнаюѢи да а нЄговЪ любимя учитель у свои летни дворови , поручиму да^ега посетити и сЪ ннмЪ ручагпи, У полдне доѣе млади царЪ уморанЪ и гладанЪ. ХелимЪ га весело причека и лепо угости , а кадЪ га развеселена и доброволна види, каже му да му иош,е наислаѣу часть и найлепше угоіценіе показао ніе; пакЪ он. да разумно, мало по мало (запріуготѳзитигакЪ нечаяномЪ прерадостномЪ гласу ) почиему говорити о Абдали и Балсори. Едва царЪ половицу разговора чуе, остало разумевши, одЪ презЄлне восхиіценЪ радости, свочи на ноге , изнамЪ! знамЪ све ! воскликне. ЖивЪ а мой братЪ Абдала, и прекрасна Балсора. ЇІадне на вратЪ Хелиму, любеііига и судами обливаюѣига рече: А сладки немилосердни отацЪ и учителю 1 како си могао тако немилостивъ бити, и десешЪ ме година у жалости за милимЪ братцемЪ и за сладкомЪ сестрицомЪ держати! Гди су! о гди су! сердце и душа моя! огаворесе една са стране врата, у Хе пожелаеми башчованЪ, водєЄи са собомЪ свою прекрасну башчованку, а предЪ собомЪ гонеѣи чоР порЪ