Собраніе разныхъ нравоучителныхъ вещей : въ ползу и увеселенїе Досіөеемъ Обрадовичемъ

§4 лянЪ ; и ово меие у отчаяніе приводи. Я жалимЪ и тужимЪ за бежанѢ времена, кое ыени безЪ никаквогЪ уживаня пролази , неимаюѣн ниіцз друго одЪ будушега ожидавати времена, разве ше исте суете и попеченія, коясумн у прошаошо преко главе прешла; радЪ бы да и нейма за ме ниіца будуіцега. Нишд манѣ, грози се менн у прсима сердце, кадЪ помиелимЪ, да и у напредакЪ іцогодЪ бнти мсже. Она вѢчностЪ, воя многнмЪ бѢднимЪ за утѣху служи, ужасЪ на мене наводи , зато знамЬ даѣе доѢи, и мой праздни изкорениши живошЪ! а , моему бѣдному бишію никакова неѣе остати слѣда, какогодЪ ш,о видимо да се едногЬ бистропловунега корабля случава трагу, кадЪ се воде за нимЪ затворе'и сравне. О АлметЪ! АлмешЪ! Ако си ши гдигодЪ у сокровиіца'мЪ мудрости , какавЪ годѣ познао и нашао начинѣ, коимЪ се у овомЪ евету задоволставо и благополучіе обресшн и получишн може , молимѣ те Бога ради ! покажимига. Я самЪ сЪ овимЪ желаніемъ кЪ шеби дошао : али ши неѣу затаитп , да и ово мое намѣреніе и желя, мене весма устрашаваю н плаше , да и овде іцо’подобно монмЪ прошасткмѣ намѢревіямЪ, коя су