Социјализам и сељаштво

у једној држави која је слабо организована и без јаке буржоазије, као што је била Русија, него на европском Западу, где је буржоазија способна к вешта. Западна буржоазија је умела и саму радничку класу да заинтересује за одржање данашњег поретка. Одузимајући сировине и новац од колонијалних, ползжолонијалних и осталих сељачких земаља, она је успевала да доста добро награди своју радничку класу, да је подмити и корумпира: тиме је размекшавала и убијала њен револудионарни дух. Огњиште социјалне револуције морало се, услед тога, по Лењиновом мишљењу, преместити са Запада на Исток, из привредно развијених земаља у неразвијене.

На точме питању, у ствари на питању да ли сељаштво може учествовати у револуционарном процесу, подвојила се најпре руска социјална демократија; ва томе питању поцепао се за време Светског рата и одмах после рата социјалистички покрет у целом свету. 1903, руски социјалист су се поделили на већину н на мањину, на б ољшевике и мењшевике. Већииа је сматрала да не треба ништа очекивати од грађанске демократије. 1 ) Мењшевици су прималн револуциlЈу теориски, али су је одлагали на неодређено време, као што хришћани одлажу Страшни суд. Бољшевици су већ од 1905 бојкотовали Думу, борили се против демократске странке Кадета и социјалиста револуционара; сматрали су да је употреба силе нешто неизбежно. Бољшевици су, као војнике револуције, поред про-

Ј ) Лењин, Две шаксппке социјалне демокрашије, 1905.

8

СОДПЈАЛПЗАМ И СЕЉАШТВО