Социјализам и сељаштво

у овоме је Енглеска пр.едњачила. Док је буржоазија тражила слободну тргов'ииу, да би под поЕољиијим условима производила и продавала, великопОседници, махом лордови, борили су се за, заштитну царину на жито. Од 1436 па све до половмне 19 века, великопоседнИци су уопевали да отежавају увоз страиог ж>ита у Енглеску: забранама, високим увозним царинама и> сличним мерама. Кад је, пред крај века, америчко жито почело да конкурише на немачшм и француским пијацама, „аграрци“ тих земаља борили су се за исте заштитне мере. У том циљу, образоване су у Немачкој, Аустрији, Чешкој, Швајцарској, читаве аграрне странке. ГГрви раднички синдикати обухватмли су само квал!Ргфи;коване, стручно опремне раднике, „радничку ариlстократију“. Тако исто, Нрви покрети у корист пољопривреде у почетку су прмвукли само власнике великих имања Kojni сами нису радмли земљу. Пољопривредна друштва у земљама немачког језмка (Landwirtschaftliche Gesellschaften), Савези пољопривредника (Btinde der Lamhvirie), као и сличне заједнице у Француокој и Белпији, Холандији м Данској, имале су мало чланова међу нрмвммхељДцГима! Тек пред крај 19 и нрвих годинаГЗД века, кад су сељаци стали добмјати право гласања, кад су и социјалистм почели тражити гласачке масе на селу, „аграрци“ се окрећу сељацима. У то је наишао и Велики : рат: он је, како рече Стјепан Радић, био прави Универзитет за сељаке. Он је донео Руску револуцију, ослободио неких 200 милиона сељака на југо-истоку и истоку Евро-

СOДIШЛИЗАМ И СЕЉАШТВО