Споменица Београдске трговачке омладине 1880-1930

162

за међусобно помагање и штедњу и на првој редовној скупштини ове установе Лука Ћеловић буде изабран у управни одбор у коме је остао све до своје смрти, посветивши Београдској задрузи сву своју активност, познавање прилика и људи, проницљивост и организаторске способности у привредним пословима. Од 1899 Лука Ћеловић је стално на челу Београдске задруге, као претседник управног одбора. Радећи стално са успехом кроз пола века Лука Ћеловић је стекао велики иметак. У животу лично за себе био је веома скроман и штедљив. Из оквира штедње излазио је само и једино кад се тицало националних ствари, просвећивања и науке. Ту је био увек широке руке и издашан. Иако скоро сав посвећен привредним пословима он није ниуколико пренебрегавао опште ствари. Родољуб по традицији и делом он је први, у друштву са својим нераздвојним другом и пријатељем др. Милорадом Гођевцем, отпочео слање и опремање наших комитских чета у Јужну Србију за заштиту српског живља од Бугара, Арнаута и Турака. Прва комитска чета наша организована је и отпремљена искључиво средствима Луке Ћеловића. У његовој су кући, на Сави, наши први четници добили упуте за свој рад и положили заклетву. Лука Ћеловић је знао да цени вредност просвећености и културе. Он је ocehao заосталост нашег народа у овом погледу, а с друге стране и преку нужду да се недостаци на тој страни уклоне што пре. Хтео је да и сам допринесе томе. И допринео је онако како то чине добри и племенити људи, који своје тековине намењују друштву, целини. О Св. Сави 1926 он је одлучио да сву своју велику имовину завешта Београдском университету и ту своју одлуку мотивисао је овако: „Уверен, да наука и привредни рад најјаче потпомажу правилан и сталан напредак свог народа и да се неговањем млађих нараштаја у савременој васколикој научној образованости и припремањем истих за привредни рад најбоље обезбеђује будућност народа и културно и политички...” Београдској Трговачкој Омладини, уочи Ђурђев дана, 5 маја 1927, поклонио је пола милиона динара у 7°/о обвезницама државног зајма за извршење њених високих задатака. На овај је начин Лука Ћеловић постао велики добротвор Београдске Трговачке Омладине. Племенитост Луке Ћеловића простире се на многа хумана, просветна, национална и верска удружења и установе у целом српском народу, Он је био добротвор још за живота готово свих ових друштава. Преминуо је 14 августа 1929 у Београду.

СОФИЈА А. ПАВЛОВИЋ-ДЕЛИМАРКОВИЋ Софија А. Павловић-Делимарковић рођена је 1842 у Београду од мајке Живане и оца Стојана, вримирителног судије Београдске општине. Софија је била удата за Алексу Павловића, чиновника који је убрзо умро. По смрти мужевљевој она пређе своме брату Томи С. Делимарковићу, који је држао трговину у Београду. Тома Делимарковић био је велики пријатељ Београдске Трговачке Омладине и њен помажући члан све до смрти (28 априла 1892). Поч. Софија је поклањала нарочиту пажњу Београдској Трговачкој Омладини и интересовала се њеним радом на просвећивању и помагању трговачких омладинаца. Тако се и зачела њена племенита мисао да завешта имовину хуманој и просветној институцији трговачког сталежа Београдској Трговачкој Омладини и тако остави трајан спомен и сећање на своју племениту мајку Живану и браћу Тому и Владимира Делимарковића. У свом тестаменту од 9 децембра 1923 Софија А. Павловић-Делимарковић оставља, поред легата сродницима, Београдској Трговачкој Омладини сво'у двоспратну кућу у Београду на Косанчићевом венцу бр. 25, готовину и др. с тим, да Омладина од куће образује фонд под именом њенога брата Томе („Фонд Томе Ст. Делимарковића, трг. београдског“), а од новаца фонд под именом ~Фонд Живане и Владимира Делимарковића». Приход од „Фонда Томе Ст. Делимарковића” тј. куће да Београдска Трговачка Омладина употребљује за постизање својих циљева; а приход «Фонда Живане и Владимира Делимарковића», кад овај буде достигао своту од 100.000 динара, да се дели као помоћ удовама и породицама пострадалих београдских трговаца. Умрла је 29 јуна 1926.

СИМА СТ. БАША трговац београдски Из привредног грчко-цинцароког сталежа нашег народа имамо леп број великих и истакнутих трговаца и привредника. Из овога је реда и Сима Ст. Баша, угледни београдски трговац. Сима Ст. Баша родио се 17 јануара 1867 у вароши Клисури, некада у турској Македонији, а сада у северној Грчкој, у. срезу Костурском. У месту рођења изучио је грчку основну школу и два резреда гимназије, па је потом прешао у Битољ ,и овде свршио још два разреда гимназије. Завршив школовање дође у Београд 1881 и у јесен ступи у радњу свога брата од тетке Ђорђа Н. Вучо, који је у то доба имао врло развијену иввозничку радњу. У овој је радњи прошао кроз све фазе трговачког позива и посла. Почео је од ученика, па постепено дошао до помоћника, магационера, деловође и, најзад,