Споменица Београдске трговачке омладине 1880-1930

165

Појимајући и ценећи сав досадашњи многоструки рад Београдске Трговачке Омладине угледни београдски трговац Јован Савић, ради вечите успомене на свог рано преминулог јединца сина Жарка, положио је Београдској Трговачкој Омладини 100.000 динара уписујући поч. Жарка Савића за великог добротвора Српског трговачког двора. И сам још из раније члан добротвор, Јован Савић је овим својим актом доказао велику љубав и наклоност, коју гаји према Београдској Трговачкој Омладини. Жарко Ј. Савић родио се 8 августа 1891 год. у Београду. По свршеној основној школи и нижој гимназији његов отац, намењујући Жарка себи за наследника велике и угледне радње, шаље га на више трговачко образовање у Хамбург. Свршивши школу он се вратио и ступио код оца у радњу. Али судбина је хтела друго. Жарку Савићу није било суђено да Стечено школско образовање и спрему примени и допуни практичним радом, саветима и упутима искуснога родитеља. Неумитна смрт отргла га је и сувише рано родитељима и трговачком сталежу. Умро је 28 децембра 1912 у Нерви-у, у близини Ђенове у Италији.

ЂОРЂЕ П. РАДОЈЛОВИЋ гвожђарски трговац београдски У београдској чаршији у свима привредним круговима истиче се врло видно личност Ђорђа П. Радојловића, београдског гвожђарског трговца. Ђорђе П. Радојловић био је расни претставник најлепших особина народних: чврстина карактера, племенитост, приступачност, разборитост, искреност и родољубље. У породици Радојловића најбоље су очувани и најверније примењивани сви принципи нашег старог патријархалног задружног живота. У задружној породици браће П. Радојловића, чији је старешина до смрти био Ђорђе, вазда се манифествовала међусобна љубав, родољубље, оданост вери и цркви, племенитост и гостољубље. Родољуб по традицији, Ђорђе П. Радојловић је у јавне националне, привредне, културне и хумане послове уносио примерно одушевљење и пожртвовање, велики полет и један до крајности убедљиви оптимизам у свима приликама. У привредним редовима Ђорђе П. Радојловић је заузимао место међу првима. Учествовао је у свакој привредној акцији залажући се за напредак привреде. У Београдској трговачкој комори, у којој је агилно радио од њена постанка, а од 1921 као њен заслужни претседник, до смрти, видно је обележио своје присуство многобројним напрецима и успесима. У раду Београдске Трговачке Омладине Ђорђе П. Радојловић је, такође, активно учествовао. Био је претседник Надзорног одбора (1905/9), главни благајник (1910/20), члан Уређивачког одбора Тр-

говинског гласника (од 1912 до смрти), члан Саветодавног одбора (од 1925 до смрти), кроз дужи низ година (17) стални и врло ревносни члан Испитног одбора и најревноснији посетилац и приступник на свима јавним манифестацијама Београдске Трговачке Омладине. Оваквим својим радом и великом наклоношћу и пријатељством Ђорђе П. Радојловић је у Београдској Трговачкој Омладини, код старијих и млађих, стекао велике симпатије. Ову своју љубав према Београдској Трговачкој 0младини и њеним великим циљевима Ђорђе П. Радојловић је доказао и завештањем од 100.000 динара и тиме постао велики добротвор Српског трговачког двора. Од јавне и хумане делатности Ћорђа П. Радојловића наводимо његову примерну активност у Црвеном крсту као члана Главнога одбора пре рата, за време рата (у земљи и на страни) и после рата. Ђорђе П. Радојловић родио се 17 фебруара 1861 у варошици Крупњу (срез рађевоки, округ подрински). Отац му се звао Петар, пешадијски капетан I класе. Радојловићи су старином из Херцеговине. По деди Радоју-Радојлу Вукотићу —■ прозвали су се Радојловићи. Основну школу Ћорђе П. Радојловић је почео у Горњем Милановцу, а завршио у Ужицу. У Београду је свршио четири разреда гимназије. По свршеној гимназији отац га одведе у Панчево 1875 и намести за шегрта у гвожђарској радњи И. Ј. Мајера. Гвожђарку трговину изучавао је потом у Сегедину (1879) код Гаљоша, у Грацу (1882/5) код Антона Кереша, где је похађдо и приватну трговачку школу. Три године доцније, маја 1885, вратио се у Београд на одслужење војске када избија и српско-бугарски рат, који га одводи на браник Отаџбине. По свршеном рату Ђорђе П. Радојловић одлази у Беч и ступа у гвожђарску радњу Јохана Ханапела, а одавде после годину дана пређе у фабрику гвожђа грофа Шенборна код Мункача у Маџарској, Одавде 1888 пређе у Пешту и ступи у гвожђарску радњу Павла Шаркања, у коjoj је остао до јесени 1892. Те године вратио се у Београд. Самостално је отпочео да ради 1 маја 1893 под својим именом „Гвожђарска трговина Ђорђа П. Радојловића“, Од године 1897 радња се води под именом Браћа П. Радојловић. Од 1921 па до смрти био је члан управног одбора Народне банке, био је и судија грађанског реда у Београдском првостепеном трговачком суду. Преминуо је 9 јула 1929 у Врњцима, а сахрањен у Београду.

ЖИВКО С. БОГДАНОВИЋ трговац београдски Живко С. Богдановић рођен је у Вел. Градишту 6 октобра 1866 год. где је и 4 разреда основне