Споменица Београдске трговачке омладине 1880-1930

199

и предаде саовим радњу Марку Вулетићу, који је у друштву са Драгутином Ж. Гавриловићем и Мирком Павловићем примио, преуредио и протоколисао под новом фирмом Марко Вулетић и Гавриловић. Тада је радња пресељена у Кнез Михаилову улицу бр. 20 где се и данас налази. Од 1922 радња се води под именом Марко Вулетић, Гавриловић и Компанија. Марко Вулетић ужива врло леп глас како у трговачком тако и у осталим редовима нашег друштва. Поред рада у Београдској Трговачкој Омладини узимао је учешћа и у другим привредним, националним и хуманим удружењима. Био је члан Привредног савета, судија грађанског реда при Трговачком суду, члан управног одбора: Српског трговачког удружења, Трговачке коморе, Српског црвеног крста, Српског новинарског удружења, надзорног одбора Извозне банке, Инвалидског фонда „Св. Ђорђе”, Јадранске страже и Привредникова патроната. Милорад П. Николић трговац (1863—1904) Милорад П. Николић изабран <је за претседника 13 августа 1900 г. и остао на томе положају до 21 маја 1901 г. када се, због личних послова и слабости, повукао од послова друштвених. Проникнут непоколебљивим уверењем да је образованост основа сваком напретку, Милорад је био један од првих покретача за оснивање Београдске Трговачке Омладине, на чијем је стварању радио неуморно и предано. Он је био међу првима, да се здруженом снагом поради на већем умном и моралном васпитању трговачког подмлатка. Он је својом вредноћом и заузимљивошћу предњачио свима у пословима Београдске Трговачке Омладине, а нарочито у пословима њене школе. Под његовим потпретседништвом и уз његову најживљу сарадњу установљена је Трговачка школа Београдске Трговачке Омладине. Поред рада у школи, он се истицао и својим преданим радом у Трговинском гласнику, у коме је био дуго година члан Уређивачког одбора, благајник и уредник. Углед, који је „Трговински гласник” убрзо постигао, тековине су за које се у многоме дугује Милораду Николићу. Својим великим духом Милорад одушевљава, осваја и електризује свакога ко са њиме ради. Своје име Милорад је везао уз све велике значајне успехе Београдске Трговачке Омладине, због чега ће његово име остати убележено златним словима на странама историје Београдске Трговачке Омладине. За све ове велике и трајне заслуге Милорадове Београдска Трговачка Омладина, на својој XII ре~

довној скупштини од 4 априла 1904 године, изабрала га је за свога почасног члана. Сем тога, свесна великих и трајних заслуга Милорадових, Београдска Трговачка Омладина, у знак захвалности и признања, одлучила је на XVI редовној скупштини од 16 априла 1906 године, да се име Милорадово овековечи у свима покољенима Београдске Трговачке Омладине на тај начин, што је. проглашен за великана Београдске Трговачке Омладине и да се његово име помиње са захвалношћу на свима скупштинама пре преласка на дне-

вни ред, одмах иза одавања почасти великим добротворима друштвеним * Милорад je рођен 1 септембра 1863 године у Ваљеву, где је свршио основну школу и два разреда гимназије са одличним успехом. Школовање је морао прекинути услед рата са Турцима 1876 године. Отац га доведе у Београд и намести за шегрта у чувеној радњи Браће Величковића, у којој је стекао прво практично знање из трговине. Одатле је прешао у радњу Петра Петровића, а затим у радњу Косте Николића као помоћник. У овој је радњи Милорад развио сву своју активност и вредно-

Милорад П. Николић