Споменица Београдске трговачке омладине 1880-1930

21

сав народ из збегова спустио се у села и што се велики део исељеника из Аустрије вратио у Србију, Поред овога на обнову нашег привредног напретка у то доба утицале су донекле и повољније политичке прилике, а донекле и сам Милош. Он је био први Србијин економ, финансијер и трговац. Трговином се бавио још пре но што је постао вођ другог устанка, а од 1815 па све до краја своје прве владе бавио се нарочито увозом соли било лично, било преко посредника. Од његових посредника нарочито су се истицали: Миша Анастасијевић за трговину са сољу и храном, Пера Топаловић за трговину храном, свињама и говедима, за трговину свињама Милоје Радојевић из Чумића, Лазар Недељковић, Мата из Орашца и Мита Савић из Пожаревца, кога је после смрти заменио брат Ђока Савић; за трговину са говедима Милошев посредник био је Вуле Глигоријевић. Главни ортаци били су му Миша Анастасијевић, Пера Топаловић, Милоје Радојевић и Мита Савић. Њима је Милош поверавао новац за трговину и добит делио на равне делове. Милош је иначе ограничавао слободу трговине за друге, а себи и својим ортацима допуштао и насиља. Да би развио трговину Милош је 1 марта 1819 издао своју прву царинску тарифу, па ју је допунио 16 децембра 1822. Ова последња важила је све до 7 марта 1828, па је тада замењена новом тарифом, која је седам година доцније допуњена 3 јуна 1835. Да би од трговине и сам имао користи Милош је још у почетку своје владавине закупио од Турака све важније скеле на Сави и Дунаву. Сем скела он је закупио и све царске приходе: царски харач, чибук, приходе са царских добара, мукада, милићана и тимара и све превозе и царине осим београдске. Годишња закупна цена за све ово износила је 333.500 гроша. Закуп је почео од половине 1826 год. и трајао све до укинућа поменутих прихода. 1833 год. Милош се обавезао Турцима да им на име закупнине за „ђумруке“ плаћа 45.000 гроша (3500 цес. дуката) годишње. Скелама су управљали Милошеви повереници „консули скела“, који су на тој дужности били и главни посредници између наших и страних трговаца, јер су се наши и страни трговци најчешће на скелама састајали. Имајући поверенике Милош је све до 1835 био скоро једини трговац у земљи. Све до 1835 он се трудио да искључи конкуренцију и монопол трговине задржи у својим рукама. У народној скупштини 8 новемора 1828 напао је он кнезове и чиновнике што се оаве трговином. У свом говору он их је плашио конфискацијом, што није било без резултата. Изрична забрана да се чиновници баве трговином спроведена је кроз Сретењски устав (1835). Те је године, најзад, Милош престао да тргује, једно стога што се трговином био много обогатио, а друго стога што му је од тога доба била одређена цивилиста.

Сточарство, земљорадња и рударетво Најважнија привредна грана у Милошево доба је и даље сточарство, ито нарочито свиње, Њих је било доста што их је било лако жиром хранити и што су се могле продати у свако доба. Варошани их нису смели држати због Турака, а приликом извоза извожене су неурањене свиње, јер их је рђавим путевима требало гонити пешке, каткад по три четири недеље, да се стигне на тржиште у Т>ур, Шопроњ и друга места у Угарској. После свиња долазиле су овц е и к о зе, од прилике 35 оваца и коза на једну кућу. Сем тога било је доста говеда и коња; ови последњи били су домаће расе и више јаки но лепи. Пчеларство је и даље давало мед и восак, а свиларство чауре. Што се земљорадње тиче, упркос каткад врло оштрим мерама које је Милош предузимао ради њеног усавршавања и развијања, она је остала очајно примитивна, тако да се чак и у 1825 год. орало не само дрвеним ралицама, већ и копало дрвеним мотикама. За дуго после ослобођења сејао се у Србији само кукуруз, док је пшеница била врло ретка. Њу су тек почели сејати у јачој мери пред крај прве владе Милошеве, нарочито у Шабачком и Јагодинском окружју. Јечма је сејано колико је било. потребно за коње, а ражи још мање. Од поврћа се сејало колико да се подмири домаћа потреба. Негован је пасуљ и купус, док се кромпир у малој мери почео сејати тек 1821 године. Од воћа шљива је и даље употребљивана једино за ракију, док су бела смедеревска и црна крајинска вина и јагодинска вина слабо трошена. Ракија је била, изузев воде, најглавније народно пиће. И дувана је сејано мало, тако да се по турским гарнизонима пушио дуван увезен из Турске. Са конопљом и ланом био је исти случај, а огромне шуме врло су слабо искоришћаване. 0 продаји дрвета није могло бити ни речи, чак је дрвена грађа увожена у Београд Савом из Босне. 0 подизању шума није се ништа ни знало, а оне су међутим немилосрдно сатиране крчене, да би се добило што више opahe земље. Милошеви покушаји да заустави сатирање шума остали су скоро сасвим безуспешни. Развијено рударство у Средњем веку замрло је под Турцима, па је ради ратних потреба јавило се у слабој мери под Карађорђем. Пропашћу Србије њега је опет нестало, а под кнезом Милошем за њега није ништа нарочито урађено, сем што је 1835 г. по Милошевом позиву Србију пропутовао саксонски минералог барон Хердер и констатовао обилатост руда, минералних вода и старих давно напуштених рудника. На примитиван начин сељаци су, узгред, из Пека, Тимока и Безданице испирали