Споменица Београдске трговачке омладине 1880-1930

213

Срећан сам, што се могу одазвати тој пријатној наредби и изјавити тој управи своју искрену жељу, да у своме раду истраје и да њени напори уроде добрим плодом. По наредби Министра нар. привреде Начелник Давичо с. р.» 11. „МИНИСТАРСТВО НАР. ПРИВРЕДЕ ПБр. 4336 14. августа 1896 г. Управи Београдске Трговачке Омладине Г. Министар нар. привреде расмотрио је извештај о стању и успеху недељно-празничне школе, који му је Управа Београдске Трговачке Омладине изволела спровести уз писмо своје од 12 о. м. бр. 214 и наредио је потписаноме, да од стране његове изјави управи најтоплије признање и захвалност ■на уложеном труду око унапређења омладиноке школе. Потписаном је м-ило, што му је пало у део, да и овом приликом као и пређе, изврши ову наредбу и да са највећим задовољством констатује: да Управа Београдске Трговачке Омладине са необичном вољом и трудом ради на образовању и васпитању трговачке омладине. Старање које Управа овојој школи поклања тако је озбиљно и велико да уређењу њене школе могу у многоме да позавиде други наши просветии заводи. Брижљивост је велика и о томе потписати има довољно уверења. Управа не штеди ни једне жртве која се уопште у интересу школе може приложити. Овакво старање, нема сумње, морало је и мораће доносити повољне резултате. Захваљујући Управи на овако савесном и брижљивом истрајном раду око образовања и -васпитања трговачке омладине, потписани не може да пређе преко оне жалбе управине, а да не изјави сажаљење наспрам оних господара који су равнодушни спрам овакве ваљане установе, као што је Недељно празнична школа Трговачке Омладине. Трговци као образованија класа људи позвани су: да од своје стране помажу све оно што има да послужи као средство за ширење образованости и утврђивање врлина код наше омладине. Не само да им је морална дужност, већ су они на то позвати и самим прописима еснафске уредбе. Тако § 7 исте уредбе прописано је, да he се у трговину само онај за ученика моћи примити, који је писмен, а §§-има 100 и 101 предвиђено је да је циљ еснафима, да раде на развитку и цветању заната и трговине.

Што поједини гос-подари неће то да имају у виду за осуду је, утолико више, што им омладина даје прилике, да могу олако испуњавати своје дужности. Да је cpehe, требало би, они сами, као чланови трговачког еснафа да настану: да се за њихове ученике школе отварају, а не још да избегавају од овога добра које им се готово пружа. Желећи да се Управа Београдске Трговачке Омладине потпомогне у извођењу задатака које је себи поставила, потписати је моли, да изволи Министарству народне привреде послати списак свију оних господара који своје ученике неће да шаљу у школу, па ће оно учинити даље што је потребно. По наредби Мин. нар. привреде Начелник Давичо с. р.” Углед школе у земљи Мало помало до врхова државних допирао је добар глас о Школи Београдске Трговачке Омладине. Интересовање за њен успех и рад непрестано је расло. На њене часове долазиле су најеминентније личности. Тако су школу посетили Министри народне привреде др. Ђока Николић (1901) и др. С. Радовановић (1903), са начелником трговачког одељења Марком Трифковићем, претседник Београдске општине Коста Главинић (1903 и 1904), начелник грговачког одељења Мин. нар. привреде Милош Христић (1912) и други. Сви су успехом школе били задовољни и сви су честитали наставницима, одбору и ученицима. Школу је високом пажњом удостојило и Његово Височанство Престолонаследник Александар посетом од 11 фебруара 1911 год. Том је приликом Његово Височанство Престолонаследник присуствовао предавањима и про.питивањима у нижим •и вишим разредима и праштајући се са претседником Београдске Трговачке Омладине г. Михаилом Поповићем и управником школе г. Николом Беловићем благоизволео је изјавити Своје потпуно задовољство на свему што је у школи видео. То је Његово Височанство по-новило претседнику омладине и управнику школе, кад су сви били у аудијенцији 5 марта, па је том приликом чак Његово Височанство Престолонаследник поклонио Београдској Трговачкој Омладини и Своју слику са својеручним потписом. Кад је после светског рата школа опет свом снагом отпочела рад, пуна као кошница, посетили су је о испитима у 1923-4 г. Хинко Кризман, Министар трговине и индустрије, у пратњи начелника г. др. Стијепе Крпана и инспектора г. др. Душана Пантића. Исте су је године посетили и г. г. Ђорђе Вајферт, гувернер Народне банке, др. Драгољуб Ђ. Новаковић, генерални директор Народне банке,