Споменица Београдске трговачке омладине 1880-1930

216

Са очајном мањином противу огромне већине Милорад Николић је водио дугу борбу да у циљеве Трговачке Омладине уђе и школа и заузме што видније место. Оснивање школе начелно је свако примао, али се њеном остварењу скоро нико није хтео посветити, јер се сматрало да се ствар у оним приликама не може остварити, па је излишно за њу се залагати. Милорад је докрајчио последње снаге, физичке и умне, да школу оствари. Он се овом мишљу фанатично носио и њеном остварењу посвећивао и последњи тренутак слободна времена. Ево дела једног његовог писма које он, поводом тешкоћа које сусреће при стварању школе, пише свом најбољем другу г. Милану Јовановићу, трговцу, онда на усавршавању у Бечу: »Ја ћу, Милане, колико ми год моје силе и снаге буду допуштале, радити и даље на остварењу нашег започетог дела, које је и сувише, како видим, худе среће. Борићу се и отступити нећу до последњег часа докле не видим да су ми ови животни дамари и живци пресечени. Кад баш увидим да he Омладина сама том свом једином спаситељу од данашњег грозног стања и једином творцу њеног унапређивања а нашем несретном јединчету од своје дубоке немарности и своје гвоздене зачмалости отесати мртвачки сандук и жива га у њега закопати, онда hy и ја одрећи се рада.... Ето дотле, Милане, докле ме оне прве поменуте наде буду подгревалеЈзадићу на нашем худе среће делу труда и снаге жалити нећу«. Једна велика творевина, упркос свему, није смела пропасти код живих, вредних и савесних људи. За заслужним и неуморним Милорадом П. Николићем друпи по реду управник школе био је Милан М. Јовановић, трговац. Осећајући да се школи не може сав посветити, он се на избору брзо захвалио. То је исто урадио и трећи управник. Милан М. Арсенијевић (1899). За њим је за управника изабран г. Миливоје М. Поповић, трг., дугогодишњи школски пословођа и сарадник на послу пок. Милораду Николићу. Вредан и истрајан он се свом вољом посветио школи и њеним успесима. За његов заслужни рад Београдска Трговачка Омладина га је изабрала за почасног члана. За Миливојем су на положај управника школе долазили стално људи, који су као и Миливоје проводили претходно дуже време у школској администрацији као пословође, благајници или чланови школоког одбора. Оваква је пракса много допринела напретку школе јер су је у своје руке узимали људи који су из ње изишли, који јој дугују за своје опособности, који је воле и апостолски јој се посвећују пренебрегавајући своје послове, своју породицу и свој одмор ради ње. Иза Миливоја Поповића управник школе је био г. Ни-

кола С. Радовановић у школским годинама 1904/5, 1905/6 и 1906/7. И он се предано и свесрдно старао и радио да школу унапреди и због свог заслужног рада у Београдокој Трговачкој Омладини изабран је у 1921 години за њеног почасног члана. Наредни управник школе био је г. Милисав Митровић, трговац, у школским годинама 1907/8 и 1908/9. Одан школи из које је поникао, као што је био одан раније и доцније и свима другим пословима у Београдској Трговачкој Омладини, г. Митровић је школу не само одржао на висини' на којој је била за време његових претходника, већ је и унапредио. После рата он је пет година био и претседник Београдске Трговачке Омладине и претстављао је са пуно части. Због тога и због свесрдног рада у школи изабран је за почасног члана Београдске Трговачке Омладине. После г. Митровића у животу нашег народа наступају пертурбације, најпре изазване анексијом Босне и Херцеговине, а после заошинуте балканским и светским ратом. Велики број чланова школског одбора и огроман број бивших ученика Школе Београдске Трговачке Омладине отишао је у рат. У оваквим бурним временима врло је тешко одржати једну велику приватну школу. Школа Београдске Трговачке Омладине преживела је без уштрба ове бурне године благодарећи уложеном напору да се одржи. Тај напор учинио је са својим школским одбором управник г. Никола М. Беловић. Још пре но што је на положај управника школе дошао, г. Беловић је школи учинио многе услуге. У школски одбор ступио је још 1901 год. а управник школе био је од 1909 до 1921 године, провевши време од двадесет година на раду пуном напора, одговорности и части. Заслуга што се за време балканског рата настава у школи Београдске Трговачке Омладине упркос свима тешкоћама одржала припада г-ну Беловићу, који је као школски пословођа од 1905 до 1909 год. упознао до ситница школске потребе и послове. Интелигентан, тих, али врло енергичан и доследан, г. Беловић је око себе створио коло вредних и савесних чланова Школског одбора, са којима је у сваки школски посао унео тачност и систематичан ред, Школским пословима се толико одавао да је због њих и своје личне интересе заборављао. Школа Београдске Трговачке Омладине имала је велику срећу што је у доба стварања наше најновије народне историје имала за управника човека таквих врлина и способности, какав је г. Беловић. Анексија Босне и Херцеговине, њене штетне последице на наше привредне прилике у оно доба, балкански па одмах за њим светски рат од 1914 до 1918 направили су пустош у целом нашем привредном животу, а поготову у редовима ратом