Споменица Београдске трговачке омладине 1880-1930

228

ТРГОВИНСКИ ГЛАСНИК 1891-1931

О штампи. Штампа у Србији у XIX веку. Прилике у Србији деведесетих година. Делатност „Трговинског гласника”. - Спољна политика. Васпитно просветни проблеми. „Трговински гласник” после рата. Историјат постанка. Директори. Уредници. Сарадници. Београдски трговци понети жељом да добију лист, који би претежно обраћао пажњу привредним и културним проблемима ондашњег српског друштва, покренули су „Трговински гласник“ 1891. Он j’e дуго времена вршио важан утицај не само на питања трговине и радиности него и на питања просветна, верска, културна и национална. Посвећивао је пажњу свима питањима Материјалног и духовног живота у Србији, увек с намером да послужи општем народном напретку и Србији као држави. Од првог његовог броја па све до сад, говоре-ћи о „Трговинском гласнику", мора се говорити о свима важнијим питањима из области спољне или унутрашње политике. Мора из простог разлога, јер је он говорио о њима, а често утицао на њихов постанак или развитак. Историјски преглед „Трговинског гласника“ за протеклих 40 година може се добити само кроз историјски преглед догађаја и привредног развитка у нашем народу за тај период времена. Стога сматрамо да је о „Трговинском гласнику" једино правилно говорити истовремено са радом и развитком Србије и Југославије. О штампи. Штампа је најкориснији пратилац културе. Она је школа, коју учи највећи број људи. Штампа популарише науку, социјализира знања, пропагира напретке и изуме људске. Она је из људског друштва протерала масу заблуда. Можда је уништила више заблуда, него научила истина. Открила је масу недела, изобличила војске деликвената, учинила драгоцених услуга социјалном напретку. Она је службом добру и ратом незнању и заолудама помогла моралном и интелектуалном преображају друштва. Пре развитка штампе знање је било добро само извесних, изабраних, можда обдарених ако не срећних. Штампом постаје добро свих. ()но се макар и смањено, бар оно што је нужно, чини доступним свима, широким слојевима, народу. Велики замах у просвећивању, у подизању народних маса, током XIX века, дугује се у првом рсду штампи. Она је, онаква каквом је била, са свим манама и врлинама, највише помогла подизању onштег културног нивоа данашњег човека. Данашња цивилизација не да се разумети без штампе. Штампа је њен пропагатор и пратилац. Човек данашњице има конституционалну потребу за штампом. Она му је пријатељ, д Руг , разбибрига

и саветник. Из ње учи оно што му треба, учи како други живе и мисле, она му је избрисала међе у простору и времену. Штампа је приближила прошлост, садашњост и будућност. Саставила их је у једну тачку, као што је поређала заједно континенте попут редова у колони. Постала је духовном потребом као што је храна физичком. Стога је њен утицај велик, огроман. Он је утолико већи, уколико је народ културнији. Штампа утиче, али и трпи утицај. Она је барометар духовне висине народа. Каква je штампа, такав је душевни живот маса. Уколико је она боља, утолико је народ већи, развијенији, умнији. Са подизањем нивоа једног друштва, подиже се и његова јавна реч. Али, тешко је замислити подизање друштва без утицаја штампе. Не треба заборавити, да је штампа, после основне школе, школа коју ■стално учи највећи број људи. Отуда легитимна тежња свих реформатора, државника, људи или удружења са погледима на будућност —• да створе јавну реч, да је учине што бољом и што раопрострањенијом. Старало се, одувек, да се дадну истине и поуке што лакше, у што живљој и привлачнијој форми. Просечан човек има тежњу да сазна, да научи, али са што мање труда, са најмањим замором. Увек се више траже новости него мишљења, као што се воли пре видети или чути, него размишљати, замарати мозак. Отуда је развитак штампе вечито у току, истражују се методи рада, проналазе средства да се најбрже и најлакше утиче на свест суграђана, читалаца. Током последњих 100 година учињен је огроман напредак, створена је новина лака, обилна новостима, са богатом ризницом знања, које се даје најпривлачнијим и најинтересантнијим начином. У тежњи да се сликом, згодном фигуром, афористичкпм путем или сликовитом прнчом пренесе знање, можда се и грешило, заборавило се или j’e понекад жртвовано битно споредном. Али, мора се одати признање оном сјајном духу људском, који је створио модерну штампу, јер је са њом створио најсавршенији изум за облагорођење срца човековог и подизање ума његовог. Штампа у Србији у XIX веку. У Србпји се тешко рађала јавна реч, као што је тешко и са муком она н постала. У средини примитивној, неписменој, где се мислило више на одржање личности него на просвећивање њено, и више на- одржање државе него на културно подизање маса тешко може постати модерна штампа. У доба после устанка требало је прво изградити државу. Сви су напори били упућени у том правцу. То је скоро сво доба Милошево, Александра Карађорђевића и Михаилово. Просвећивање није пренебрегнуто, али је улазило у други