Споменица Београдске трговачке омладине 1880-1930

240

ром, задахнуте националним осећањем, често нахрањење верским мотивима, потресале из темеља основе државе. Невољама, изашлим из рђавих нарави, надошле су племенске недаће и верска подозрења. Народни делови без традиције заједничког живота, нису се могли наћи на заједничком послу. Место подела по идејама и принципима, остала је подела по племенима и верама. И, како изгледа, све што се више желело приближавање и борба иза принципа социјалних, економских и политичких, све више се шанчило иза племена или вера. На тај начин постојали су блокови, а не партије; губило се у борби обележје идејно, а истављана борба национална и верска, са свима њиховим оштрим и рђавим последицама. Са свих страна, због таквог реда ствари, толерирано је чак и оно рђаво, стога што је »наше». Зло је расло, место да се стишава. Оно је потресало темеље наше заједнице. Скоро сваки избори постављали су питање државе. Све у тежњи сређивања, радило се понето заблудама, на разграђивању њеном. Увиђавности је било тако мало, да he се оно доба, својим политичких слепилом, сматрати типичним претставником незнања и зле воље у политици. „Трговински гласник” са своје стране покушавао је да уразуми запенушене борце. Он је потcehao, да се онаквом борбом подрива углед земље, да се разбија јединство народно и да се, потхрањујући осећање нестабилности поретка у држави па и ње саме, успорава радиност уопште и омета и економско и културно подизање земље. Али настају моменти кад се разум и морал успавају, кад се не чују ни савети мудрости, ни поуке о моралу, кад бесне ниже страсти и подивљали инстинкти, кад је сваки паметан разговор скоро немогућ. Такво је по прилици настало било доба код нас, и сви напори одличних људи, у колико су их чинили, и труд »Трговннског гласника» остали су узалудни, Ствари су фатално ишле на_ горе, на штету народне привреде и што је најгоре на уштрб угледа ове земље, па чак и сигурности њене. Држава место да буде јачом, сређенијом, по_ стајала је даномице, услед љутих борби, ове слабијом и њен углед све мањим. У таквом реду ствари, природно је, слабо се радило на питањима народне привреде и народне економије. Наша трговинска политика скоро је задавила извесне објекте народне радиности. А фискална као сињи камен притиска и дави цео економски живот. Администрација државна као да се старала да укочи, омете сваки приватни рад и приватну иницијативу. Нема се оног основног поимања, да се слабљењем и сметњама националној привреди слаби и социјални поредак, и сама

држава. Изгледа, да се плански истискивало или успоравало оно што је доносио заједници при. ватни таленат. Само није успорено или оштећено оно, до чега државна админинстрација и њена политика нису били стигли. Саобраћајним и трговинским питањима у опште се поклањала слаба пажња. Проблемима индустрије исто тако. Није било израђеног плана у привредној политици, па да се по њему ради. Скоро сваки министар имао је своју политику, па понекад и сваки начелник своју. Из таквог анархичног схватања, из немања једног система и необједињености акције, за привреду нису могли настати добри дани. Отуда је, пажљивом посматрачу, наша земља изгледала једином државом у свету која није знала шта ће са својом привредом, како ће је и куда упутити. Нити су у привредној политици преовлађивале аграрне тенденције, ни индустријске. Али се дало јасно запазити да су, кад год је било прилике, жртвовани аграр инду. стрији и обрнуто. Тако је иопало на крају, да су невештином били тешко погођени сви. „Трговински гласник” је питањима привредне политике посветио нарочиту пажњу. Он је, са своје стране, чинио све напоре да се народној привреди и финансијама поклонп пажња коју оне заслужују. Нема сумње да је акција листа и његових стручних сарадника нешто исправила, помогла. Али, у јеку страховитих политичких, племенских и верских борби, глас привреде и привредника мало се чуо. Све је било прече и о свему се више говорило него о економским базама државе. У новом реду ствари «Трговински гласник» је остао на својим традиционалним линијама како у третирању питања економских, тако и националних, политичких, верских и културних. Старао се да упозна своје читаоце са радом и идејним кретањем света уопште, преко других да поучи домаће, да подигне веру у сопствену моћ и развије знање у питањима духовног и материјалног значаја. Он се није понео временом, послератним схватањем, није пошао трком за сензацијама, нити је повлађивао нижим инстинктима маса. Свакојако, да је то причинило штете листу. Али, није „Трговински гласник“ једина вредност, која је страдала у новом добу и новој држави. Као да се старало да се ишчупа што више дббрих старих особина. У том грешном старању много се оштетило, страдале су многе вредности. Од њих је једна и утицај „Трговинског гласника”. Али, ако је смањен утицај листа, није његов велики углед. Он је љубоморно брањен од свих, све до данашњег дана. Лепо име, које је стекао залажући се за све што је морално, напредно и културно, старајући се да помогне напредак једног жилавог и способног народа, а у првом реду радом и пером свога дугогодишњег уредника Јована Ђаје,