Споменица Београдске трговачке омладине 1880-1930

248

рада. У питањима унутрашње политике уносио је свој широки југословенски национализам. Јован Ђоновић, публициста и дугогодишњи јавни радник, бивши народни посланик, изабран је за уредника фебруара 1929. Он је уредник и данас. На тај положај дошао је као стари и искусни професионални новинар. Још пре избора за уредника Ђоновић је активно сарађивао у листу. То је било у јеку политичких борби пред б јануар 1925. Тада када су падали најразноврснији предлози у погледу решења политичке кризе и када су били у питању и интереси државе као целине, Ђоновић је, настављајући светле традиције листа, енергично устао у одбрану државних и народних интереса. Лист је тада поклањао велику пажњу питањима унутрашње политике, сматрајући да је без њиховог правилног решења немогуће и приступити расправљању привредних питања, а камо ли их с успехом свршити. После манифеста Њ. В. Краља од 6 јануара 1929, лист се посветио искључиво расправљању привредних и културно-социјалних питања и питања националне политике. САРАДНИНИ „ТРГОВИНСКОГ ГЛАСНИКА” „Трговински гласник” знао је увек да нађе за своје сараднике способне и познате личности из стручних кругова. Beh у самом почетку свог излажења око листа се окупио леп број сарадника, који су својим радом допринели његовом успеху. Међу првим сарадницима потребно је истакнути Тасу Богдановића и Чеду Мијатовића. Таса Богдановић сарађивао је у листу од почетка његовог излажења, дуже времена као стални члан уредништва, а доцније као спољни сарадник, све до смрти 1899. У то време био је мали број људи од пера и струке. Међу тај број спадао је Богдановић. Његови стручни чланци из трговинске политике и финансија пунили су веома често ступце „Трговинског гласника”. Написао је и читав низ чланака посвећених васпитању и просвећивању трговачког подмлатка. Колику је љубав показивао према подмлатку најбоље сведоче његова јавна предавања у Омладини. Нарочито као секретар Српског трговачког удружења покренуо је преко листа многа важна привредна питања и допринео њиховом правилном решавању. Он је, одиста, све своје способности уложио за напредак листа. Чеда Мијатовић, академик, државник, историчар и књижевник, сарађивао је у „Трговинском гласнику одмах по његовом изласку. Као што на другом месту помињемо, Мијатовић је био веома одушевљен покретањем „Трговинског гласника”. То своје одушевљење он је одмах доказао својом сарадњом. Дуги низ година Мијатовић је био стални дописник листа из Лондона. Његова са-

радња била је драгоцена увек, а нарочито првих година живота „Трговинског гласника”. Поред редовних дописа о лондонским тржиштима, као и свима финансиско-привредним покретима у -свету, Мијатовић је објавио у „Трговиноком гласнику” низ чланака из области политичке економије, српоке трговине и привреде уопште. У листу је објавио и CBO'i спис „0 условима успеха”, који је, доцније, оштампао као засебно дело. Многи његови написи односили су се на васпитно-просветно подизање трговачког подмлатка, коме је у свакој прилици указивао највећу пажњу и давао велики значај. Због његових заслуга за „Трговински гласник”, Београдска Трговачка Омладина изабрала га је за свога почасног члана. Међу првим сарадницима „Трговинског гласника” били су, поред Тасе Богдановића, Иван Иванић, као сталан сарадник, а доцније дописник из Будимпеште и Скопља, Марко Мариновић, тада генерални консул у Трсту, Хајим С. Давичо, генерални консул у Минхену, Божа Боди, Ђока Нешић и др. Број сарадника и дописника ширио се из године у годину. Ко је желео да стручно и објективно покрене или расправи неко питање, тај је настојао да своје написе објави у „Трговиноком гласнику”. Сарадници су се јављали како из земље тако и из иностранства. Далеко би нас одвело кад би извршили поделу сарадника по времену, када су радили на листу, и по врсти њихове сарадње. Стога износимо, азбучним редом, имена оних који су сарађивали или сарађују стално или повремено на „Трговинском гласнику”: Адам Прибићевић, економ; Александар Борисављевић, државни саветник; Александар Илић, новинар; Др. Александар Јовановић, доцент Универзитета; Александар Миловановић, начелник Министарства; Александар Николић, секретар Радничке Коморе; Александар Павићевић, секретар Дирекције царина; Александар Радуловић, новинар; Александар Рачета, држ. чиновник; Андра Гавриловић, професор; Андрија Радовић, бив. министар; Алексеј Ксјуњин, новинар; Антон Екар, новинар; Антоније Панић, начелник жел. дирекције; Арон Алкалај, гл. секретар Држ. хип. банке; Др. Аца Деспић, секретар Трговачке коморе; Аца Динић, трговац; Благоје Т. Тодоровић, начелник министарства; Божидар Никашиновић, публициста; Бора Милутиновић, инж. агр.; Боривоје Мирковић, новинар; Др. Бранко Петровић, секретар Берзе; Брана Марковић, ген. конзул; Брана Тодоровић, директор Трговачке школе; Др. Велимир Бајкић, проф. Универзитета; Велимир Вујић, начелник банске управе; Др. Велимир Стојковић, начелник министарства; Велмар Јанковић, књижевник; Др. Винко