Споменица Београдске трговачке омладине 1880-1930

261

другом великом човеку нашем. То би . значило да српском народу оскудева сваки пијетет и најобичнији и најприроднији покрет благодарности. Мислио сам најпре да би најлепше било да Трговачка Омладина позове велико-школску омладину па да заједно покрену овај покушај да се захвалним покажемо. Али ми се сад чини да је боље да трговачка омладина изнесе ову мисао пред трговачко удружење, пред своју старију браћу, па трговачко удружење, радећи у своје име и у име трговачке омладине ствар покрене. Може бити да се на крају краја неће успети, али је већ нешто спашено ако се ствар ма само и покрене; ваша два удружења сачувала би сав народ српски од прекора да у њему нико и не помишља на дуг захвалности према Карађорђу и Милошу. Вама обадвојици шаљем ову мисао као ускршње црвено јајце с поздравом Христос Васкресе! Гледа’те, и нека вам Бог помогне, да се са гроба српских осећања дигне хладна плоча равнодушности и да се српска захвалност пуна светлости јави свету и поклони опомену Карађорђа и Милоша. С пријатељским поздравом ваш Чед. Мијатовић П. С. Ево вам концепат за поверљиви циркулар који би Београдска Тровачка Омладина, односно Тргђвачко Удружење послало: 1, Друштву Црвенога Крста, 2, Народној Банци; 3, Главном одбору кола јахача; 4, свима главним Друштвима певачким; 5, Друштву новинарском; 6, Друштву ђака велике школе и богословије; 7, Претседницима главних одбора све три партије; 8, АкадемиЈи Наука итд. Г осподо, Кроз мање од осам година навршиће се деветнаести век. У овом веку српски је народ имао само два истински велика човека Карађорђа и Милоша. Први је почео свето дело народног ослобођења. Други га је наставио и успео да положи темеље српској државној самосталности. Први је био велики вајник; други је био велики државник. Оба су под. једнако велики родољуби и Срби. Ако у српскога народа има у истини политичке свести и народног поноса онда ће у српскога народа бити и осећања признателности и захвалности према великим људима његовим. Давно је признато за велику истину: да народ који не зна да цени своје велике људе, не заслужује ни да их има. Ако је народ српски дакле свестан, поносан и племенит, он неће моћи да пусти да се деветнаести век наврши не видевши никаквог знака српске признателности оној двојици највећих Срба овога века, нити ће моћи да пусти да Двадесети век огране па да нађе Србе равнодушне и немарне према најобичнијој дужности да се и најскромније покажу захвални онима, без којих по свој прилици српске самосталне државе. не би ни данас било. Ми налази.мо да пре свега правда, па онда и народни понос захтевају да као народ дадемо видљива доказа да своје великане умемо да поштујемо и да им захвални будемо. Зло разумевани династички и политички интереси могли су да раздвајају Карађорђа и Милоша и потомке њихове, могли су да чине насиље савести српској, забраном да се имена њихова заједно не помињу. Али је дошло време да се под владом једног Обреновића поврати српској савести њена пуна слобода. Као год што су Карађорђе и Милош подједнако љубили свој народ, тако и љубав народна треба и њих подједнако да обимље. У срцу своме народ српски њих не може да раздваја. Трговачко удружење и Беогр. Трговачка омладина, одушевљени напред изложеним разлозима, налазе: 1. Да народ српски треба, бар на самом концу деветнаестог века да испуни дужност благодарности према наЈвећим своЈим људима тога века, према Карађорђу и Милошу;

2. Да у том циљу треба радити на образовању „Фонда народве захвалности"; 3. Да прилоге за тај фонд треба прикупљати кроз пуних седам година, од сада па дб Видовдана 1899 а прилози да се прикупљају: а) редовним годишњим прилагањима кроз седам година; б) периодичним приређивањем претстава у народном позоришту, концерата, забава, великих утакмица и т. д.; в) још и другим наlчинима како главни одбор, који овом стварју руковао буде, нађе за добро по споразуму с владом. 4. Како ће се новац „Фонда народне захвалвости" упо. требити да ли годишњим давањем награда делима витештва и човечнссти, или помагањем просвете, науке вештине, привреде итд., или he се једа« део употребити и на подигауће статуа Карађорђу и Милошу то да коначно реши Народна Окупштина год. 1897 а дотле питање то да се проучава, диокутује и за решење спрема; 5. На Видов-дан 1899 да се Споменик откри'е односно фонд формално установи и почне да ради; 6. Фонд народне захвалности треба да је дело целога народа, и по томе у главни одбор за руковање прикупљањем прилога имају ући родољуби из свију па.ртија. Ово вам достављамо до гнања поверљиво, и молимо вас да напред изложене тачке проучите, па из своје средине изаберете једног вашег заступника ко'и би дошао на састанак с нама на Видовдан 15-ог Јуна ов. г.... часова... (локал) те да се претходно, поверљиво и братски посаветујемо како о самој главној мисли тако и о оним поЈединим тачкама или и о други.м предлозима ако би се какви изнели. Ако се како се надамо — дође до споразума у главним тачкама, онда би се одмах још на томе' састанку изабрао главни одбор који би ствар даље руководио. На 'Бурђевдан 1892 у Београду НЗ. Још боље, састанак да се држи раније па на Видовдан 1892 да се изда проглас на народ за прикупљање прилога за „Фонд народне захвалности". Владу треба известити о намери да се састанак држи и још боље упознати је с намером пре него састанак и закажете. О овоме нико не зна осим мене и сад вас двојица. Немојте мене нигде ни помињати. Мисао долази од једног члана (почасног) Омладине Трговачке. 14-16 маја 1892 Драги Господине Вулетићу, Ваше одвећ интересантно писмо примио сам на три дана пред мој полазак из Лондона. Хвала вам велика на труду ко;ц сте уложили да ми онако опширно и онако јасно и убедљиво представите разлоге који су г. Павловића и вас руководили да бар за сад не покрећете мисао о фонду народне захвалности према Карађорђу и Милошу. Колико ми је мило што знам да вас двојица .имате већу порцију моралне храбрости него што се обично може да нађе у наших суграђана, толико ми је исто мило што ми дајете до. каза да сте озбиљни људи који сваку ствар и сваку мисао испитујете са сваке стране и да се у вашем суду не руководите обзирима од кога је што него шта је што. Тим доказом само сте порасли у мом личиом уважавању. Ја више 'Волим да ме сматрате као истинита пријатеља, па да се сваки пут и не сложите с мо;им назорима, него да ме сматрате као страна човека којега напомену прихватите тек само просто из учтивости и ако је иначе не одобравате. Ако има нешто што ја мрзим то је хипакризија. А ништа ме тако не осваја као искреност и отвореност. Ја вам од свега