Споменица Београдске трговачке омладине 1880-1930

267

Господину Благоју /. Антонијевићу председнику Беогр. Трг. Омладине. Драги госп. Антонијевићу, Осећам потребу, да Вам се извиним за недолазак на спомен изгинулим и помрлим добротворима Трговачке Омладине, који је одржан прошле недеље у Саборној цркви. Читао сам и белешку у «Трговинском гласнику« о знатној пажњи указаној томе побожном Спомену, како по броју присутних, тако и по важности личној оних, што дођоше, одазвавши се позиву, приложеном Читуљи свих изгинулих и помрлих добротвора, која садржи читаву- племениту војску оних, којих нема више међу живима. Добро и благородно чини Управа Омладане, негујући овај дужни пијетет, не само наспрам оних, чија су имена у огромној Читуљи, већ и ради живих, који морају сви како породице, тако и појединци —. са Спомена понети уверење:

да и племенити мртви, живе и живиће у управи и у свеколикој Трговачкој Омладани. Овако чинећи сваке годане, управа Омладине засењава оно, иначе велико наше друштвено зло, које се зове заборав, кад кад и сувише брзи заборав и самих добрих дела и добрих људи. Са оваквим мојим свагдашњим погледом на култ, који се баш под Ваши.м вођством гаји према Добротворима Омладине имали сте разлога да претпостављате и моју појаву на датом Спомену. Али, на жалост, мени се на два дана пре дана одређеног за Спомен десила једна недаћа, која је учинила да нисам смео излазити из куће. Са свагдашњим одличним поштовањем и пријатељским поздравом 10 децембра 1930 Ваш одани Београд Жив. Живановић Св. Саве ул. 21