Споменица Београдског певачког друштва : приликом прославе педесетогодишњице 25. маја 1903. год.

126

жовић“. Мађари бу отишли из српске престонице "очарани лепим пријемом и гостољубљем.

Ове године навршавао је тадашњи секретар друштва г. Брзак двадесетпетогодишњицу свога књижевнога рада. Том је приликом хтело Друштво да буде нарочити тумач својих осећаја према овом књижевном раднику и своме дугогодишњем члану и пријатељу, те је у његову почаст приредило 22-ог фебруара забаву код Коларца на коју је позвало велики број отмених гостију. И ако није г. Брзак више у редовима редовних чланова овог Друштва, оно га ипак сматра за. свога пријатеља и жели да још дуго поживи на корист Орпетва, које он толико љуби.

Те године беше умро велики српски родољуб (и новинар Сава Бјелановић из Задра. Новинарско Удружење приреди му парастос, на коме је певало Београдско Певачко Друштво, да се тиме и оно одужи сени тог великог далматинског родољуба. Оно је учествовало и при преносу Вукових костију и том приликом отпевало и апотеозу Вуку коју је нарочито за ту прилику компоновао хоровођа Друштва От. Мокрањац.

На Вел. Госпојину, 15 августа, Орпско Црквено Певачко Друштво „Вијенац“ у Брчком осветило је своју заставу, па како је и Друштво било позвано на ту свечаност, Управа одреди директора г. 0. Калика и секретара г. Брзака да Друштво заступају. Изасланици су укуцали клин у заставу и даривали је у име Друштва богатом свиленом траком. Они су свуда братски дочекивани и одликовани.

И ове године има Друштво да забележи три по њега велика губитка. Најпре изгуби једну одушевљену пријатељицу и сапутницу, сведока свију његових триумфа, г-ђу Софију Предићку, матер г-ђе Мокрањац; затим свога бившег хоровођу и доброг пријатеља, који се Друштву с највећом готовошћу увек одазивао, г. Јосифа СОвободу, а напослетку свог неуморног заштитника, који се увек одушевљавао напретком и успесима Друштвеним, великог родо-