Споменица Београдског певачког друштва : приликом прославе педесетогодишњице 25. маја 1903. год.

138

Јуче је концертирало у добро посећеној опери ово страно певачко друштво а са врло добрим (зећг Ттецпанећет) успехом.

Том смо се приликом упознали са српском музиком, о којој се иначе слабо што зна, и добили известан појам о неговању и стању хорског певања код Срба. То нас стање није изненадило, нити је за нас необично, јер смо пре осам година имали прилике тако што чути од руског хора Славјансковог. Али само по себи Београдско Певачко Друш-тво прави врло леп утисак (ћосћа! асћфагеп Етагиск). Оно не показује неку особиту свежину, лепоту и обилност звука — најјаче су му групе сопрани и бавсови — али оно задобија слушаоце својом изредном сложношћу, тачном интонацијом, ритмичком одређеношћу и прецизношћу, нарочито музикалном живошћу свог а сареПа певања и осваја својим фино извежбаним ртапо. Песме које се и брзаоми тихо певају и приближују скерцо-карактеру, изводи Друш"тво изванредно, са необичном мекоћом звука. Његов хоровођа, који даје своје мирне знакове рукама, без тактирштока, и потпуно влада својим певачима, јесте проф. Мокрањац. Он је и скупио српске песме и изредно их хармонизирао и употребио за хорско "певање. Ритма су разног: крећу се у малом обиму нота ; прелаве из мола у дур, често у истом комаду, а овде онде подсећају на ориенталску музику. Оловенске, услед тога већином меланхоличне, често ву дражесне, увек имају карактеристичан израз, али мелодично нису богате и немају ширу кантилену. Т. Мокрањац је поделио песме нагрупе (руковети),. тако да више њих следују једна за другом. С тога је тешко пратити текст, али то има музикалног дејства, ма да и ова мера не искључује сасвим једноликост која се код тако великог броја (23 песме) по мало опажа. Београдско Друштво, које броји до 60 певача (20 певачица и 40 певача) од којих су ое певачице појавиле у народном оделу а певачи у салонском, наишло је код наше публике на врло леп пријем и приморано било више пута поно-