Споменица Београдског певачког друштва : приликом прославе педесетогодишњице 25. маја 1903. год.

188:

а' после овог настала је игранка која је трајала. до зоре.

Сутра дан Друштво је било гост најодличнијих домаћина а по ручку кренуло се натраг у Београд.

Поред неколико суделовања при приређивању парастоса, благодарења и концерата у корист хуманих установа, као и у корист бившег Друштвеног члана Антонија Вовеса, који је ишао у Праг да се усаврши у музици, приредило је Друштво ове године: и једно Друштвено вече и свој уобичајени Концерат у очи Нове Године, којим је завршило. рад за ту годину.

__Осем тога ове године је корпоративно суделовало из почасти пратњама два државника, пок. Јована Ристића, бив. намесника и Драгомира Вучковића, министра војног, као и Михапла Богићевића, председника општине.

И ова година није прошла без губитака. Два врена редовна члана, почасни председник Друштва г. Таса Богдановић и члан Ђура Банковић пођоше Богу на истину. Како ни један од њих није умро у својој отаџбини, то је Друштво приредило обојици парастос. Мир нек је пепелу њиховом.

1900. Ову годину отпочело је Друштво под управом новог хоровође г. Биничког, који је заменио био тешко оболелог Мокрањца. Оно је одмах у почетку године приредило уз суделовање оперске певачице гђце Аделаиде Зелде два велика концерта код Коларца који су били врло добро посећени. На Ивањ - дан приредило је велики концерат на Калимегдану уз суделовање Војног Оркестра. При лепом летњем вечеру, у сјајно осветљеном парку, отпевало је Друштво пет песама у мушком хору од којих две уз пратњу оркестра и то: „Војнички хор из Фауста“ од Гуноа и „Песмом срцу“ од Маринковића. остали део програма испунио је Војни Оркестар. Београђани су се прилично одазвали овом првом пољеком вокалном концерту.

Мало дана после тога Друштво је певало при једној реткој п величанственој свечаности. Оно је