Споменица Београдског певачког друштва : приликом прославе педесетогодишњице 25. маја 1903. год.

145

нојевић напуштао Друштво, јер услед далеких путовања скопчаних с великим често неоправданим издацима његове финансије беху поремећене. Ипак зато прави његови пријатељи не хоћаху га оставити у тој неприлици и сложише се да изберу за председника г. Мих. Валтровића, професора Велике Школе и чувара Народног Музеја, који се прими те дужности. И остали чланови измењаше се. Тако за главног благајника дође г. Мита Јанковић, за секретара г. Мих. Николић; потпредседник оста г. Мих. Цукић, директор Спира Калик, а за чланове Одбора беху изабрани Душан Јовановић, професор, Драгутин Петровић, архивар Главне Контроле, Ђура Поповић, књиговођа Бродарског Друштва, Радован Ђорђевић, чиновник Монопола Дувана, ЖКив. Ружић, адвокат и Љуба Бојовић, новинар.

Ова нова Управа беше себи поставила за главни задатак да. среди рачуне и финансије и да са тако сређеним финансијским стањем дочека прославу педесетогодишњице. Тежак и непријатан посао. Али она се зато тим пре може њиме подичити, јер данас кад пишемо ове редове, Друштво после толико година има опет своју уложну књижицу са малим капиталом. Око сређивања тих рачуна утрошила је Управа, скоро све време у овој години, па и нешто од идуће 1902 године. И ако још све није сређепо како треба, Управа гаји наду да ћеи то као све остало сретно привести крају. Главно је, како рекосмо, да приходи надмашују расходе.

Одмах у почетку свога рада ове године Друштво је као и цела Србија тужно изненађено вешћу о прераној смрти Његовог Величанетва Краља Милана, првог Краља Српског после Косова и Оца Узвишеног Заштитника Друштва, који је поред свега свог тешког рада за срећу и бољитак своје земље, био пријатељ и помагач свију корисних установа у Орбији па и овог Друштва. Као што сеу Орбији никада неће заборавити његов благотворни и успешни рад, тако ће вечито остати помен његог и у нашем Друштву! Друштво му је корпоративно певало на погреб-

Споменица Београдског Певач. Друштва, 10