Споменица Београдског певачког друштва : приликом прославе педесетогодишњице 25. маја 1903. год.

24

сте ме у Вашој сједници од 1. Јунија једногласно у своје Почастне чланове уписали, као и Диплому, коју сте ми за то послали.

Радујем се, што је Српски народ доживио, да има своје уређено Пјевачко и Вјештачко Друштво, које ћеу тој струци на корист, дику и понос роду својему служити, и којега ћу ја по могућности потпомагати,

елећи му дакле сваки добри успјех и напредак, и захваљујући му за част и оданост, молим Славно Друштво, да прими увјерење мојега особитога уважења.

На Цетињу Књагиња Црногорска. 9. Декемврија 1866. год. Милена Николина с. р.

Ове године био је у Августу заказан збор омладински у Новоме Саду. Друштво изашље лва своја,

члана Г. г. Јована Бошковића и Драгомира Рајовића да представљају Друштво на збору. Њима је предат венац, који су Новосадске Српкиње дале Уједињеној Омладини, да га ово Друштво чува и преда идуће године, кад се омладина опет скупи у Београду. При повратку у Београд изасланици извештавају Друштво да је збор омладински изабрао Београдско Певачко Друштво за касохраниоца омладинског капитала, а тако исто да и на даље прикупља прилоге, улаже новац на штедњу и приплод и о томе води бригу.

Друштво је за тај циљ одредило чланове Друштва г.г. Ј. Бошковића, Д. Рајевића, Мил. Кујунџића и Владу Стојановића и предало им капитал п све остало на руковање, а венац урамило у златан оквир.

На послетку приликом забаве коју је Друштво приредило на (Ов. Андрију, добило је оно од Тодора Влајића, учитеља из Ћуприје. песму која се доцније певала на глас песме „Од восточне стране румен Јутро.“ Ево тог текста:

ПЕСМА СРБИЈЕ На Светог Андреју

Просија нам данак вечите радости,

Којим тешки санак сужанске тавности