Споменица Београдског певачког друштва : приликом прославе педесетогодишњице 25. маја 1903. год.

:28

Доцније Друштво приређује забаву у корист по„дизања споменика своме блаженопочившем Високом Покровитељу.

Исте године 10. августа Друштво пева заједно ва Земунеким Певачким Друштвом у цркви приликом рођендана новог Кнеза Милана Обреновића ЈУ.

1869. Идуће године шаље изасланство Кнезу Милану да га умоли да и он буде први помажући члан као и почивши Кнез Михаило, али Кнез се није одазвао тој молби. Те исте године на годишњем парастову облаженопочившем Кнезу Михајлу певало је Друштво.

Октобра исте године приредило је Друштво бакљаду хрватскоме владици Штросмајеру, ценећи његове заслуге за народ, о чему не може бити спора, и због тога што тада беху гоњени српеки и хрватски прваци. Том приликом поздравио је тадашњи председник Друштва пок. Јован Бошковић, гоњеног за'служног владику.

Вредно је споменути два места пз тога поздрава. Говорник видећи Митрополита Михаила пи Штросмајера на једном прозору у Митрополији рече: 280 примера да цркве не морају раздвајати синове једнога народа. А с обзиром на Аустро-Уугарску изговорио је: Ахо тамотња влада буде и даље гонила вође српске по хрватске, онда може бити пријатељства, између владе и владе, али никако између народа и народа. Те је речи тадашња цензура при штампању изорисала. Каква разлика између Штросмајера од године 1868 и 1876 и онога од данас!

Како се Друштво радо одавивало кад је требало помоћи какву културну установу у Србији, види се из тога што је оно с ретким одушевљењем и прегаоштвом више пута приређивало забаве у корист подизања и одржавања Позоришта. Једна од најлешших таких забава била је она коју је Друштво приредило 26. априла те године, када је Позоришту послат приличан приход.

А. када је псте године Позориште отворено, Друштво решава да суделује при свечаном отварању