Споменица о Привредниковој двадесетпетогодишњици : 1897-1923

44

стројство на политичком пољу. Срби су се били међу собом толико поцепали, да су једни друге злотворски гонили, што је ишло на корист Бечу и Пешти. |

Доба прогледања

Из најбогатијих и најнапреднијих крајева наавих народ се наш стао расељавати, уступајући то боље место туђинцу дошљаку. Ни сама интелигенција наша није више налазила услова за живот међу својим народом, него се растурила по свету. Ко је год срца имао за свој народи његову будућност почео је очајавати, гледајући како по тим, некада чисто српским, крајевима наш народ иде поуздано у пропаст. И стало се о томе писати и стали су се истраживати узроци пропадања нашега народа, али до правога лека није се дошло. И кад је већ било догорело до ноката да се мислило, да већ не може горе бити, онда је од запада стала да пуца зора, која је наговештавала нове дане и бољу судбу народу нашем. На тој страни појавише се људи с новим програмом, с обзиром, ла реч замени дело. У то поче да свиће пред очима, поче да се прогледа и да се види, да се од старога начина живљења и рада пропада, него да ваља отпочети живети новим животом, животом трезвеним, испуњеним напредним радом, паметном штедњом и мудрим привређивањем. Весеље без рада води плачу, а рад уз весело срце води напретку и сјајној будућности. А да уз рад буде весело срце, ваља стећи уметности у раду. Корак по корак идући за тим мислима, најпосле долази се до тога, да се у животу не може напредовати, док човек није до