Споменица о Привредниковој двадесетпетогодишњици : 1897-1923

16

основу на којој почивају занати и трговине, а на њима горе наука и уметност. Без снажне основе не могу напредовати ни занати, ни трговина, ни наука ни уметност. Да би се помогло унапређењу наших ратара у сваком погледу, основан је Савез са свима својим Земљорадничким Задругама, а да би се унапредиле у нас и све гране заната и трговине, а тиме да би се унапредили градови и у њима свака врста просвећености, основан је „Привредник“. Те установе роје се даље у нове, подижући наш народ привредно и просветно и спремајући га да се прослави на пољу рада и сваке просвећености онако, као што се прославио на бојном пољу.

Значај и рад „Привредника“

И крај сметње за време светског рата Привредник је до сада из свију крајева наших и на више од 60 разних заната сместио на 13.000 и више питомаца. Нарочито се имало на уму, да се омладина "у првоме реду спреми за оне послове, који су за наш народ од преке потребе. Највише 5.500 питомаца из Горњо-Карловачког су владичанства, 2.800 питомаца из Херцег-Босне, 2.000 питомаца из Пакрачког владичанства, 900 питомаца из Србије, 700 питомаца из Срема, 500 питомаца из Војводине (из бивше Угарске), 500 питомаца из Далмације, 150 питомаца из Црне Горе, 250 девојчица и т. д. Привреднику дошло је из Србије од 1904 до 1908 год. 600 ђачића а 1908 год. забранила је Загребачка влада Привреднику сваки саобраћај са Србијом и Црном Гором. Онда је Београдска Трговачка Омладина, споразумно и уз прикривену помоћ Привредника, продужила тај рад до светског рата. Да светски