Споменица о Привредниковој двадесетпетогодишњици : 1897-1923

тарочито Привреднику, а особито на дан објаве рата Србији и за време светскога рата, па ето и «сад. Поред неописане и ненакнадиве штете обустављено је, прекинуто, поремећено је Привреднику «све. Да нису душмани Српства побеђени, Привредтик не би никад више оживео, а после победе наше морало се тако рећи све изнова обнављати. Сад

је опет свеу старом реду. Разуме се, да иначе "остаје све по старом, а нарочито све филијале,

"пододбори, повереништва и остале везе, оне се продужују и шире сад тек.

Привредник требао је одмах после рата преЋи у Београд, алито није могло бити јер није имао стана.

Друштво за васпитање и заштиту деце у Бе"ограду, које постоји од 1379 год. и чији се рад допуњује са 'Привредниковим, примило је и склотило је Привредник најпредусретљивије и бесплатто у свој дом (Студеничка улица 62), док Привредник не буде имао у Београду свој стални централни дом, за све своје потребе, да удеси све, да могне ширити своју централу у Београду како "треба.

Сад се развија и шири сав рад из нашег правог средишта, из наше престонице, из Београда, на «све стране наше државе.

После рата, а особито од кад је Привредникова централа премештена у Београд, долази из "Србије и из нових јужних крајева Србије све више деце, дошло их је после рата па до сад око 400. ХОве 1923 године, до краја године, сместићемо ситурно 1000 шегртића.

Кад се рашнчуло да је Привредник у Београду,