Споменица о Привредниковој двадесетпетогодишњици : 1897-1923

23

вредници преко Саве и Дунава. А са њима прискочило је и прихватило ту борбу убрзо и све Српство. Почело се на све стране живо, смишљено и успешно радити на привредном окупљању, обнови и напретку српског племена у Аустро-Угарској и Босни. „Привредник“ и његови људи предњачили су и убрзо се око њега окупило 10.000 чланова и повереника, који су заиста сарађивали и борили се за привредни и народни опстанак.

За непуних 30 година тога рада основано је по варошима сто педесет, што великих што мањих, чисто српских банака и штедионица, а у 400 до 500 села основане и добро вођене су чисто Српске Земљорадничке Задруге, у које су се окупљали и где су се снажили и подизали српски ратари. Хиљаде и хиљаде бивших сиромаха Срба, бескућника, ратара, туђинских надничара без куће и кућишта, и без своје мотике, данас су врло напредни и богати домаћини. Кренуло се једном речи све како треба, а ко се крене људски напред, тога не задржа и не заустави нико више.

Осим тога збринуо је „Привредник“ од 1897. године до светског рата преко десет хиљада, а до сада преко 13.000 ђачића као шегрчића од 60 разних привредних струка и послова. Разуме се, да је за време рата обустављен сваки српски, а нарочито „Привредников“ рад, а кињењу и прогонима не беше ни краја ни конца. Од 1904. до 1908. године збринуо је „Привредник“ и из Србије 600 ђачића, а из Црне Горе 150. Али године 1908. забрањена му је свака веза са српским краљевинама.

Сада је по општој жељи најмеродавнијих кругова премештена „Привредникова“ централа у нашу