Споменица о Привредниковој двадесетпетогодишњици : 1897-1923

68

цице почео је управо 1894., а: Привредник почиње. 1897. године) — крекуо се г. Холечек лета те године из Прага, да обиђе после 26 година све наше крајеве, јер од српско-турског рата није био амо.. Свратио се — разуме се — и код Привредника, јер се онда већ чуло што се снује и удешава. Радовао се врло, одобравао је тај преважни покрет и предсказао му је велику будућност и корист за српски народ, који је у оно доба био збуњен, клонуо, јер се узмицало испред туђе најезде и притиска у опште у свему, а нарочито у привредном погледу. једном речи, онда смо врло. траљаво стајали. Интелигенција завађена, закавџена, а најшири слојеви обезглавњени. Опште расуло и назадак.

Те исте јесени посетили смо г. Холечека у Прагу, после његова повратка из наших крајева,. да га чујемо, јер је он — као што рекосмо прошао све наше крајеве пријатељски, али отворених очију, да после 20. година опет види што. и: како је са нама.

На наше питање одговорио је тачно ове речи: „Зло је, нема Срба“. А кад му рекосмо: „Како нема Срба, да Вас ми проведемо, па да видите како и колико има Срба. Читави крајеви самих Срба, где нема никако упљувака, ништа друго него сам Србин“, одговорио јег. Холечек: „Да, да, знам и верујем, да по вашим планинама, гудурама и буџацима има Срба, много Срба. Ту има и вукова, ту ће бити још хиљаду година и Срба и вукова, али колико ти вукови вреде за културу и напредак Српства. и људства, толико вреде и ти неписмени, остављени Срби. Нисам туда пролазио, немам тамо што да