Споменица о херцеговачком устанку 1875. године

124

од те стране пут затворио, али док им буде слободно, преко Бјелопавлића пролазитн, могу тако за доста трајати. Зато нашли смо, да би добро било, да се и ти крајеви њихови одметну, .зато ти се налаже, да поручиш нотно и без да ти ико зна за оне главаре озриницк.е које најпаметније и најчовечније знаш и да им 'кажеш, да се одметну и да прекину п)'т од Планинице. На тај начин град he без икакве одуге остати, па би могло бити, да се временом и преда. Али за то достићи није доста путеве затворити, него треба да Озринићи на најчовечниј’ начин поступају, а то је с Грађанима братски и уљзедно живјети, што више с њима преговарати; не би ли и они против низама устали. Нипошто жита, сијена или ти куће палити; Турцима никшићкијема нека свагда говоре, да кажују ннзамима, да he им слободу дати у Спуж или у Пљевља и то под снгурном пратњом пошто бише орзокје положили. Настојавај не би ли како измамили Турке из оне куле те је под Озриниће, али то без боја. Немој да се безтннски изложе. Јевто, ми држимо, да ћеш разумијети нашу миса’ и да he ти вазда на ум бнти људски и поштени начин, од којега ако Озринићи одступе њихови ће главари све платити. Особито ћеш усташима препоручити, да не биу кога на наше земљиште такли или дочекали, а пошто наљегу у царску земљу, нека гледају, да им не пуштају унијети тајин. Ако вјешто узрадиш, Бог зна како може испасти. Ко’и гођ Грађанин би до тебе доша’, кажи му да ће Господар, за њих исто као за Црногорце мислити, ако буду смиром сјеђели. Ради паметно и немој да то ко зна. Цетиње Буди здраво! 10. августа 1875. Божо Петровић Ово не само за Озриниће него и за друге Пољане. Адреса; Господину Номандиру Јевшу Николићу у Жупу.