Споменица о херцеговачком устанку 1875. године

137

20. Сваки који би зборио или радио између усташа противу уједињења Херцеговине и Црне Горе, тај he бити суђен као издајник. 21. Да ниједну могућну прилику ие пропуштите ђе можете непријатељу штету учињети. Да се јуначки с непријатељем бије, на њега ударајте и удардим одбијајте. 22. Која стража пренебрегне своју дужност, те стога нашој војски штету нанесе, или себе бјежањем спасе, та стража биће осуђена и кажњена као издајица. 23. Како главна војничка управа тако и поједина војничка одјелења која Ј ) би самостало радити дужни су непрестаној преписки стојати с војводом Петром од којега ће како савјете, тако и наредбе добивати. Грахово 6. јануара 1876. Војвода Пешар Вукотић ' 21. Г-ну командиру Грубану Церовићу и капетану Живку Пекићу у Дробњаке, Чим ово писмо примите, покупите од уписаније’ волова двјеста до триста и предајте их Стевану Пекићу, да их за’ми и преда војводи Петру Вукотићу на Грахово. Пазите да волови буду од тежине и дебели. Ово изнајбрже извршите, јербо је велика потреба у војску, По високој наредби његове свјетлости Књаза Николе I. Цетиње 19-1 1876. Војвода Машо Врбица 22. № 51. Г. Ђорђи Дурутовићу и свијем Пољанима и Шипчањанима и Орашанима и Јасеновцима поздрав. Доша’ је Радо’ица Дуров код нас, за које смо

’) Једна ријеч забркана.