Споменица о херцеговачком устанку 1875. године

151

43. Господин’ Јевто! Турци јошт нијесу кренули са Прејсеке, нити пак знамо, да ли he данас. А чини ми се да хоће. Џебане немамо нимало. Јучер смо сву џебену изгорели, а за тајин није преша ни зборити; зато смо вам већ јављали. Но чудимо како ти нама не јави ништа, да са ваше стране нема никакве помоћи. За ово ми одговори што пре можеш. Какви је то узрок? Ако нијеси могао свршити како си хтио, ти си ми могао јавити да знамо. Пеко, Лазар и остали, 3 -4- 876. Дуга. • писар Ст. Јовановић. Адреса на полеђини: „Господи Јевту Николићу ђе буде.“ 44. Господи Јевту, сердару, Милошу и Сави. Имамо вам високопоштованим јавити и молити вас за поради војске ваше, коју смо ми зауставили, јер ми је била од велике преше. Па вам зато молимо да им опростите; јера се јуначки понијела. Ето је полази тамо, но се надамо, да ће опет шјутра Турци удрити на нас. Молим вас, немојте пуштити Турке никшићске на нас као данас, али вам праштамо, јер знамо да нијесте имали с ким Грађане задржати. А да је војска била код вас, а Турке пуштили на нас, не би ви били наша браћо; но бисте од свакога Србина пријекорни били. Грех на вашу душу што полипсасмо од глади! Но ако још шјутра не пошаљете, пошље нам неће за прешу бити. Да сте здраво! Пеко, Лаза и остали главари. 4 -4, 876. у Д}ги. писар Ст. Јвоановић. На полеђини: Господи Јевту, сердару и другим поштованим у впште Лукввв/