Споменица о херцеговачком устанку 1875. године

152

45. Господин Јевто. Валија ноћас по ноћи побјегао је уз Дугу. Јучер му је прошла комора про Ништица у Гацко и војске неколико. Ови је Турчин освануо на Ноздре, послали смо стражу да види хоће ли заноћити на Ноздре или ће отићи у Гацко. Још ми није стража дошла. Војска бањска отишла је пут Бањана. Војске гатачке и завођске с којом смо уговор учинили, да иде бојем докдођедо нас, она није долазила. Ове војске пивске и невесињске и црногорске неколико Шибалије и Корјенића има нас јошт овде 2.0-0 војника. Ми ако имасмо тајина и џебане, не мислимо се сад одавде мицати, но се надамо од ова дана, да ће паша са војском чисто у Никшиће; а ми смо јутрос послали телеграм вој. Петру, да ra питамо шта ћемо и да ми брзи одговор и заповијед, како ћемо се владати. Од овије’ телеграма које сам прео’ва’ шиљали, јошт одговора није дошло, а Турчин, Јевто мили брате, што је рећи може шјутра наљећ’, а ми ћемо се ш њима побити што he се гођ од нас учинити, Но гледај скупи један баталион нека ти је наједно и гледај немој ме упуштити, да останем овом приликом срамотан, но на непријатеља, брате. Да нијесу дошли јуче, било бн од нас муке. Војске невесињске, црногор. и остале ево их на Тису на конак. Војска пивска на Шнпачно. Да ми ннјеси послао ово мало брашна што је стигло снноћ кад је мркло, сви бнсмо мртви били, но онако смо данаш. дан са оним провели. Џебане ми је за Црногорце и Невесињце мало ми је стигло, а Пивљанима и Другој' во.јсци није стигло ништа. И гледај ако не би наљегли Турци низ Дугу ова два дана, пошљи уводу око Никшића, еда бисмо се с шљнме побилн и јави нам би ли их могли ђе измамити и шњима се поклати. Добро се иромисли како ти знаш, па да на Никшиће удар.