Споменица о херцеговачком устанку 1875. године

у више прилика погната, по томе није нам потреба напомињати, шта ћете нам писати; но при свему дозволите нам, да добри будете писати нам: Колико је у цјелости наше војске тамо ? Колико је пред њом непријатеља? Шта мисли Муктар паша? Је ли оставио положај, који је пређе био заузео? Је ли у какав ма било пнсмени преговор ступао с нашом тамо владом? Је ли се ко од тијех крајева предао Господару? Чујете ли штогод за бојеве Србске војске и ђе се она сада налази ? Је ли какве војске из Приморја дошло тамо и одакле су они, као и то јесу ли они снабдјевени оружјем? С наше стране новости немамо, које вам не Р би биле познате. Кучи су се један дан јуначки побили и до Рибнице Турке доћерали. У колико дбзнајемо г. Божо био је пређе два дана у Бјелопавлиће, данас чујемо, да је прешао у Куче, а је ли баш управо још не знамо. У Колашину нема војске него само обично, као у најмирније вријеме. Оставша овде војска кад би јој било дозвољено могла би се побити с Колашином изузимајући саме војничке затворе. Данас чекамо писмо од господина Божа. Изволите примити најискрени позздрав. Јесмо у Њежину Лугу 27. ,6. 1876. Вашипоштоватељи: Митрофан Бановић,Милисав Мишњић, Башо Т. Божовић и Драгиша Перков. Господане Грубане! Чујем да Приморци излазе књаз}к Следоватељно мене као Прнморца то највеће интересира, но колико бн ме то обрадовало, толико се бојим, да нијесу ни дошли у колико чујем; зато вас молим, да ме о томе што обшнрније извјестите. Ваш Митрофан. 4}лли смо да је г. Бајо Бошковић био болестан, пишите је ли дошао тамо? На полеђини: „Господину командиру Грубану Церовићу ђе буде.“ Андрија Лубурић

158