Споменица о херцеговачком устанку 1875. године

161

добавише Гаћину Јована, те крвави мазар начињеше. Кад кнезови мазар начињеше, тада Гутић мазар прихватио 70 па га ево низ бијелу кулу па он паде на мермер авлију а готова налази зеленка. А кад виђе Симун Зечевићу, Симун скочи на ноге лагане, 75 па Мијајлу ријеч проговара : „Лако мало, Гутићу Мијајло, „оба ћемо ићи на Цетиње.“ Па и Симун коња поклопио а отолен заједно пођоше 80 и крвави мазар понијеше, па их ево пољем Невесињем док Зовоме Долу долазише па отолен Кланцу и Лукавду, а отолен низ Риода равна 85 а до куле Лубурић-Мрдака, па Мрдаку по истини кажу и Мрдак им 'аирдову дава : „ајте збогом оба кнеза млада.“ Отален ми Iсоње проћераше, 90 у Прераца здраво доћераше до дворова попа Бјелетића. Испод куле зову Бјелетића, а кад зачу попе Бјелетићу, ђе га неко испод куле виче, 95 на пенџеру канат отворио, а на демир главу наслонио, у авлију очим’ оборио; а кад виђе оба кнеза млада позна, попе, да су Невесињци 100 па потрча низ бијелу кулу, паде, попе, на мермер авлију. Кнежеви му добар вече вичу, а поп им је здравље прихватио. Тад’ кнежеви коње одсједоше 105 са попом се рукам’ загрлише,

НЕВЕСИЊСКА СПОМЕНИЦА 11