Споменица о херцеговачком устанку 1875. године

195

Пјесму чула са Ситнице вила Па пјеснику говорила била: „Туђој вјери дижете поштење! „Кад јунака та два погибоше, „Чему њима раке не справисте 20 „На Дивину крај цареве џаде: „Зечевићу камено ускршће „Басарићу курбан и тулбето? 11 Пјесник вили на то одговара: „Сестро вило, није било мирно, 25 „Но загрмље од истока муња, „Те фамиље наше пострадаше. „Него вило, сестро моја драга! „Јесте л’ виле на Вележи биле? „Јесте л’ виле дарове савиле 30 „На котаре од Ерцеговине?,, „Јесмо виле на Вележи биле „На Вележи виш града Мостара, „Ђе су виле језеро салиле „Све од суза царства Немањића. 35 „Ту смо златни барјак направиле, „На Босанско платно изведено, „Од чистога злата оплетено, „А у темре главаре метнуле: „Са Трусине Продана Рупара, 40 „Са Риоца Лубурић-Мрдака, „Од Лукавца оба Вујачића: „Вујачића Кика и Илију, „Од Колешка Тривка и Васиља „Двије Буве оба Бјелокосе, 45 „Од Ријеке Јовичића Сима „Што је био официрска дика, „Са Братача Петра Радовића. „Од Зовога дола два Гутићд „Два рођака Јован и Мијајла, 50 „Од Удрежња Тривка Грубачића „Од челеби села Раникућа „Зечевића сердара Симуна. „То су биле српске војсковође, „Невесињску пушку опалише. 55 13*