Споменица педесетогодишњице Невесињског устанка 1875-1925

592

ни руски. Остао је један наш наредник из стајаће војске и неколико народних војних старешина (Димитри] Антоновић Холштајн био је професор, новинар, а не војник). Али опет зато заслуга војених старешина, који су остали у шанцу, велика је — они нису бежали. Вара се ко мисли да ово не значи много. Шуматовац би имао више супарника у слави, да су само наше војне старешине умеле непомично остати на месту, кад је од те непомичности зависило све.

ЗАКОН

за све добровољце и устанике у Србији за вријеме оба рата: 1876, 77 и 78 год.)

„МИЛАН М. ОБРЕНОВИЋ IV по милости божјој и вољи народној КЊАЗ СРПСКИ.

На предлог нашег министарског савета На основу члана 56 устава

Наредили смо и наређујемо следећа опредељења.

„За кавнење кривица војника у добровољачким четама, што ће силу закона имати.

Чл. 1. Који свом . предпостављеном старешини у војној служби одрече послушност, да се казни смрћу.

Чл. 2. Који не извршењем заповести или одређене прописне службе, проузрокује губитак боја или другу повећу несрећу, да се казни смрћу.

Чл. 3. Који дигне руку на свог предпостављеног старешину, као и који му у очи, или пред скупљеним војницима: пркоси или прети, или га опорочава, нарочито, ако су дела ова чињена према командујућем, или већем старешини, да се казни смрћу. Кад су присутна

#) (Ова су законска наређења засебно штампана.

ан ui ар

нафта :u