Споменица педесетогодишњице Невесињског устанка 1875-1925

94

Чл. 10. Који непријатељу доставља јачину војујуће чете, или наше војске, да се казни смрћу.

Чл. 11. Који намерно и са предумишљајем убијства, убије, или тешко повреди мирног грађанина, или свог друга, да се казни смрћу.

Ако се обвињени брани, да је без зле намере и предумишљаја убијства, или тешку повреду учинио, дужан је, да то и докаже. Не докаже ли одбрану, а ратни суд по своме убеђењу и основима подозрења нађе, да је одбрана неистинита, изрећи ће смртну казну

Но ако и докаже да стоји нехатно убијство или тешка телесна повреда, казниће се затвором, који према небрежљивости може ићи до највеће мере.

Чл. 12. Који изврши насилан блуд, ма и са дораслом особом, да се казни смрћу.

Исто тако да се казни смрћу и онда, ако није било силовање, али оскрвњена и тиме повређена особа није навршила седамнајест гонина.

За свако друго понижавајуће смешавање, које је противно природи човечијег пола, а неподлежи казни предходећих ставова, да се казни кривац према значају таквих срамних дела затвором до највеће мере, да му са узме пред четом оружије и да се истера из чете.

Чл. 13. Који противно заповести предпостављеног старешине употреби оружије, да одузме својину мирном грађанину, или који и поред дозволе при одузимању својине повреди мирног грађанина, или га злостави, да се казни смрћу.

Смрћу да се казни и онај, који се у боју одаје пљачки над мртвима, рањенима својим, или непријатељским, или који рањеном ради пљачке нове ране зада.

Сваки најближи старешина дужан је и позван је, да оног, који на такав начин напушта трајаћу борбу, — на делу убије.

А ако је ко извршио просто пљачкање, или узимање туђе својине против забране, или је то чињено са дозволом, но је пљачкач узете предмете на своју корист употребио и крио, нечекајући да му старешина накнаду одреди, кривац казниће се затвором до највеће мере.