Споменица педесетогодишњице Невесињског устанка 1875-1925

124

Дознавши за ово Павичић се први међу официрима обрати комитету, дајући свој пристанак да ће се добровољно борити за слободу свог народа. Одмах је похитао у Загреб са још својик 30 официра другова, који су били млади и ватрене патриоте, жељни да притекну браћи у помоћ и да се саједним ретким патриотским фанатизмом боре за свету ствар. Загребачки комитет пребаци их одмах преко Саве у Шабац.

Као спреман и добар стратеог и васпитан официр Милан буде распоређен у штаб добровољачког кора: Својим неуморним радом, пожртвовањем и војничким знањем, он брзо стиче неограничено поверење и буде му повераване многе поверљиве војничке мисије. Тако је јуна месеца 1876 год. био упућен из Бјељине у Дубицу и Костојницу са поверљивим актима и плановима у Крајину код Петра Мркоњића, који тек што бејаше

примио чету од попа Карона. Дошавши код Мркоњића Павичић изврши своју поверену му мисију и истовремено упозна Мрконића са радом усташа у Србији. Мркоњић се даље интересовао о другу, који бејаше муслиманин Турчин родом из Клисе, код Кулен Вакуфа, по имену Осман Омердић, а који је одбегао од Турске војске јавивши се за нашу добровољну чету. Управо дужност Павичића је била да примљену пошту од команданата добровољаца Грује Мишковића и Боке Влајковића преда Мркоњићу. Павичић сам није знао какву је дужност имао да изврши и да је сваког часа његов живот могао висити о клинцу на обе стране

Долазак Павичића у Крајину у чету Мркоњића у којој су већином били личани, а међу њима: Стева Марковић, Павле Ковачевић и Сава Клеут, сви из лике. То га је још више одушевило и давши му још више вере у коначну победу. Тако је и изложио своје мишљење Мркоњићу, уздижући храброст и јунаштво својих другова, који се буде за слободу.

Улога Павичића одржавањем везе између команданта добровољаца и Петра Мркоњића, отежавала му је да као млад и ватрен борац који је пун полета за општу ствар, није могао да се бори упоредо са оста-

лим својим друговима којима је завидио, јер је он