Споменица педесетогодишњице Невесињског устанка 1875-1925

127

дао за опште наше идеале и за добровољце, дао је искрено, свесно без предомишљаја и добровољно.

(Са овим неодољивим радом и заслугама Павичић јесачекао и велику прославу педесетогодишњицу устанка 1875. г. од када се засновао његов добровољачки рад.

(ООваких људи мало је остало у животу; а да их данас има више много би што шта процветало и оставило вечиту успомену, као што ће је оставити Павичић. Стога и заслужује, да се његово име прво спомене на овоме месту, што ће бити један мали доказ

признања за његов неоцењиви рад. Цвијовић.

Петар Нешовић — Нешић.

Прави херцеговац, рођен 1848 год. у Фочи, где је био коџобаша. У добровољце је ступио 1875 год. маја месеца, пред саму припрему Невесињског Устанка.

Нешић је образовао своју чету — дружину, са којом је први пут ступио у борбу 1 јуна 1875 године око Калиновика, задавајући Турцима много мука. Да би у борби имао што више успеха, организовао је још неколико чета помоћу својих људи, који су били из разних нахија. Чету из пријепољске нахије довео ја прота Јевта Бабински и архимандрит Бујиша Бањски и други.

1876 год. дошао је архимандрит Дучић и примио главну команду. Али Нешић је и даље остао старешина својих чета, борећи се храбро и водећи успешно из борбе у борбу своје другове. Међутим рат се свршио са неуспехом те је Нешић прешао због тога у Србију, где се и настанио. Касније је прешао у Београд где се и данас налази, очекујући да учествује у великој прослави која треба да манифестује сву величину јунаштва и храброст добровољаца.

У кратким потезима износећи рад и заслуге Нешића у борбама за слободу нашег народа, напомињемо да се и данас бори са истом свешћу као што је то чинио у младости.