Споменица педесетогодишњице Невесињског устанка 1875-1925

Турци срећу својих топова, како су поуздано гађали и ако нису погађали, — навели су у свом листу, који у Стамболу на франц. језику излази — да су мене проту — Лозничког — на мртво оборили, па и ако сам и данас жив у Лозници, — Турцима „зорар јок“.

После ове моје смрти донесе и „Застава ове речи: „Из Београда дознајемо да је умро Лознички прота Васић, којега смо беседу Народној војсци Српској пред почетак војне изговорену нашем листу донели и који је иначе познат српском свету као честит Србин и народни свештеник.

Нека му је дуг помен у српском народу.

Ранко Алимпић

генерал и комавдант дринске војске и добровољаца.

Први организатор Добровољаца родио се у срцу (Српства селу Накучанима у Поцеру окр. Шабачки 9 марта 1826 године. У том месту родио се Ранко Алимпић један од великих војсковођа поборника и ратника за слободу и независност Срба. Свршио је основну школу у Шапцу. Као први ђак изабран је год. 1842 за питомца војног за Беч, али услед револуције не оде, већ у Београд где је наставио са студијом појезије: Пошто су школе биле распуштене у Београду Ранко је волео војску и тражећи као млад савета код Милутиновића и Исидора Стојановића који га помогву и жељу испуне, те буде примљен год 1843 у стални кадар као редов у касарну, где се је убрзо у свему одликовао, тако да је произведен одмах у чин поднаредника у ком је својству био писар Главног Војног Штаба.

Године 1845. 17 јула буде произведен у чин подпоручника па је према својој окретности и способноста постављен за главног ађутанта у штабу војске.