Споменица педесетогодишњице Невесињског устанка 1875-1925

98

цеговини и Босни 1875 и српско-турскога рата 1876 год. сазивали митинге, подизали свој моћни глас за ослобођење хришћана на Балканском Полуострву; скупљали и слали помоћ борцима и патницима. А неки су просвећени пастори, српски и хришћански пријатељи говорили у црквама и на митинзима бесједе пуне милосрђа и хришћанске љубави у корист хришћана на Истоку, нарочито Срба и Бугара.

Италијанци идоше у томе даље.

Поред зборова: у Риму, Милану и другим градовима, гдје су ватрено говорили; симпатично писали по новинама за ослоаођење Срба и уопће Хришћана на Истоку; помоћ скупљали и слали; дошле су јоши чете младијех и одушевљенијех Италијанаца с пушком у руци да се боре и гину заједно са Србима за слободу.

Може бити да је то и нехотична слутња да ће раније или доцније, интереси италијански и српски изискивати да се удружено бране.

Било је симпатичнијех појава за ослобођење Срба и код Француза, Грка и Румуна.

Премда се могло и више очекивати, нарочито од Грка и Румуна, нешто ради и њихова властита интереса.

И њемачких неколико добровољаца појавише се на српском бојном пољу; али је Народ Њемачки уопће

био равнодушан према борби српско-турској,

Једини су Маџари били изузетак! они су очитовали у највећем ступњу антипатију Српском Народу и устанку за слободу! од којега им никако не грози опасност; нахвалице, док му не дирају у оно што је светиња сваком народу

Чеси у Прагу, Словенци у Љубљани, Срби у Новом Саду, Земуну и Панчеву, Србии Хрвати у дагребу, Трсту, Задру, Книну, Дубровнику, Херцег-Н0вом, Котору и у многим другим варошима по АустроУгарској, гдје живе: Срби, Хрвати, Словенци, Словаци, и Чеси, склапали су одборе ; скупљали и слали помоћ устаницима и борцима за ослобођење.

Премда се је у неким одборима по Хрватској и Далмацији мијешала и у братска осећања укрштала и