Споменица студентима

15

за стварање наше Југославије, исто онако са елано/vv и чврстом дисциплином, како je и отпочела ову своју велику улогу још у 1912. год. Ни знака од заморености, нити жеље за покојем. У току седам историјских ратних година, од 1912. до 1919. године, наша универзитетска интелигенција даде велике жртве, укупно 350 мртвих и преко 1200 рањених. Ови се бројеви могу правилно разумети тек када се зна да је пре Балканских ратова на Београдском универзитету укупно било свега око 400 студената, способних за тешку војничку службу. Своје животе и своју крв дадоше, дакле, 1560 студената и свршених васпитника Београдског универзитета, што значи, крвави данак платило је петнајест генерација наших универзитетских грађана; сразмерно исто толико колико ie жртвовао и цео српски народ у маси његове народне војске. А ове наше жртве надмашују жртве свих других народа; оне показују како је скупа наша данашња слобода. Према томе, наша универзитетска интелигенција ишла је кроз крваве испите својег народа потпуно напоредо, раме уз раме, с њиме. Она није изостајала нигде од свога сељака, који чињаше Vi o наше народне војске. Тиме је она дала светао пример службе своме Краљу и своме народу. Тоје њезина заиста блистава заслуга. * Интелигенција је позвана да свом народу послужи на просвећивању, и да му буде духовни вођ. Она је та, која води свој народ у изграђивању његове историје; она му даје вође и на пољу велике државне политике: ствара му услове за успешно мирно развијање; она припрема и одбрану Отаџбине; ствара савезнике и повољне услове за оружано одлучивање судбине државе. Када се, пак, над Отаџбином надвију црни облаци ратне опасности, та иста интелигенција лаћа се, заједно са масом свога народа, оружја и ступа у његове редове, као ратни вођи и помоћници својих другова официра активне службе, да заједно са њима поделе судбину, у времену када се Отаџбини одлучује бити или небити. Ово је дуг интелигенције према својем народу, из којега је она поникла, и према својој Отаџбини која их је образовала и васпитала. ]ер, нема интелигенџиЈе ако она нема корена у своме народу а нема ни науке ни научног образовања, нити широке корисне примене од њих за опште добро, без слободе и без своје груде. Само слободна Отаџбина може својим дпжављанима-синовима обезбедити свестрани напредак, процват науке и триумф духа. Роб у туђини