Споменица студентима

у служби човечанства, најбоље схваћамо, jep ми инстинктивно осећамо, нама наша крв говори, да и ми морамо, као што су и они, у корену своме, у младости својој, да се спремимо да бисмо били достојни да их заменимо и да са уверењем у своју снагу крчимо путеве, које су они са чашћу осветлили. Пример старијих је увек поука за млађе; њихов пример је поука за нас. У њиховом родољубљу било.је пожртвованости и још више часности, чврстине карактера. Ни један од њих није допустио себи да се повуче из бојног ланца. И као да им је било суђено да погину, али пре него што падну да оставе најсветлији пример нама и свима поколењима што fce ступити на Университет. У њима, у њиховом пожртвовању, разбуктале су се наједном луче свих претходних генерација и у томе дивовском пламену и у тој божанској светлости они су сагорели, док се њихова бесмртна идеја искристалисала у дело уједињења југословенског народа. Пред светлим њиховим примером, пред сјајном и величанственом жртвом њиховом, наш завет ie прост и очигледан: заборавимо себе у раду и пожртвовању за опште добро; заборавимо себе и сећајмо се увек ових светлих имена којнма нека је вечна хвала и слава!

24