Спор Јов. Н. Томића и А. Белића

| | |

28

речима могао хтети рећи да је над њим вршена морална пресија, зато што би то, понављам, било стварно нетачно.

Примите, драги г. колега, изразе мога свагдашњег и врло одличног уважења.

Ваш одани Б. Лоповић. Драги Белићу,

Г. Поповић ми је показао писмо које ти је упутио као одговор на твоје писмо које си њему и мени упутио '24. 0. м. и које и ја потпуно потписујем. Кад сте ме обојица изабрали за судију, ја сам избегавао да ни с једним ни с другим не говорим о томе спору, те нисам ни могао тражити од г. Томића да прими за штампарску погрешку икако твоје дело.

Враћам ти послати ми материјал за решење спора, који си ми послао.

Твој Љуб. Стојановић.

Не дајући овоме никаква коментара, јер он није "ни потребан, ја саопштавам одмах мишљење о овоме спору изабраних судија Суда части, мишљење којему, "само по жељи г. Томићевој, није било суђено да буде пресуда Суда части, за коју се г. Томић унапред обавезао да ће је у потпуности примити.

„Ново Време“ од 12/1 1910, бр. 102.

М

„ПРЕСУДА“.

ЈЕ Г. Ј. Томић замерио је г. д-ру Н. Вулићу што

| је у „Споменику“ ХРУП „прештампао“ четири

_римека натписа које је г. д-р Милоје Васић раније објавио у „Старинару“ Н. Р. од 1907 г., и